Источник

Стр. 152

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 9. и 10.

И сам натиис иа крсту ваља да се стави на крсту пе на спољашњој но на унутрашњој страни крста — према истоку, камо је и лице умрлога окренуто, јећ је и натпис иа крсту Господњем био на упутрашњој страни крста, на којој је и Христос разапет, а не на полеђини. Слике покојника на надгробаим споменицима немају никакве оправдане осиове; тај обичај треба искорјењивати, а мјесто тога вавијек је нриличније ставити па надгробни сиоменик лик светитеља онога, чије је име покојник носио 1 ), или само натпис и крсни внак. Протосипђел Иларион. О руском манастиру Пантелејмону на Светој Гори. — од ироф. Дра Хајнриха Гелцера*). — Превео др. Ј. РадониЛ. Кренувши се 16. августа 1902. из Цариграда паробродом стигох сјутра дан у пристаниште Св. Горе Дафии, иа одатле сјутра дан барком приспјех у блиски руски манастир св. Пантелејмона. Каква нротивност! У памети ми јоште свјежи утисцн необичне гунгуле и мјешавине у престоници на Босфору, а овдје свечана тишмна духовне тврђаве. Тишину ову ирекида једино лако жуборење мораијека звона и тутањ клепала, што се често понавља. Овдје се потпуно схватају ријечи цара Јосифа II. од Аустрије, да су звона топови свећенства. Али када звона умукну, тада се из многобројних цркви и капела кроз мрачну ноћ разлијеже грандиозно појање калуђера у четири гласа. Други дап по мојему доласку бјеше бденије у славу рускога светитеља Митрофана Воринског, које је трајало читаву ноћ — иуних дванаест сати. Пошто сам мало отпочинуо спђох у дивно освијетљени храм. Остадох у њему пупа два сахата, задивљен овим свечаним а тако вјештачко изведеним иојањем псалама. Ово руско појање у четири гласа сушта је нротивност грчкоме иојању, које се изводи у једном гласу, иа и то обично кроз нос и ннпријатпо. Менп се чини судећи по делфијској химпи, да се грчка, иначе даровита народност, у музичком погледу више цијени, него што им то по праву припада. Цар Нерон, као влацалац суманут и јадан, бјеше изврстан пјевач, те су они александријски трговци у Напуљу пљескали му не толико из учтивости према царској личности, колико што признаваху да је код Грка тако што немогуће. Мени су интелигентни грчки свећеници отворено признали, да их Гуси у појању далеко надмашају. Но ја сам се у Костуру увјерпо како баш световњацп никако не ће да напусте старе обичаје пошто се свом жестином испријечише против увађања црквенога појања у четири гласа.

*) Булгаковњ: Наст. кн сгр. 1237.

*) Доносимо овај интересан одјељак о ман. Пантелејмону из дјела славнога византолога проФ. јенског универзитета Г)га Хајнриха Гелцера под наслоком „Уот ћеШдеп. Вег&е игк1 аик МнкеЗошеп". Дјело ово изашло је недавно у Лајпцигу а резултат је иутовања Гелцерова из г. 1902. када је путовао по истоку, прибирајући грађу 8а погпуно ивдање еписконских списака православне цркве, који су од толике важности за класичну иссорију и геограФију, а тако исто и за повјест и земљопио византијскога средњега вијека. Опис Пантелејмона занимл »ив је стога, што се види какво високо мишљење о руским монасима има овај образовани протестантски писац, Нр. Уред.