Источник

источник

Стр. 151

мртваца у катакомбама. И св. Јов. Златоусти вели: »полажемо ковчег умрлога у гроб, окрећући га лицем истоку, указујући тиме на васкрс његов« 1 ). Гдје треба на гробу ставиши крст, односно на коју страну крсша ваља ставити натпис ? Хришћански обичај стављати крстове на гробове умрлих потиче из древне старшге. На истоку је обичај овај ушао у праксу у 3. вијеку, када је наиме хршпћапство све то више почело узимати маха, а поглавито за владе Копстантина Великог, који је на гробу св. Петра подигао крст од чистога злата тежак 150 фуната. Из Грчке је овај обичај заједпо са вјером прешао и Бугарима, Русима, иа и нама Србима. Но ушавши обичај овај у праксу није собом донио и нарочитог онредјељења, гдје се наиме овај крст на гробу има ставити, да ли чело главе покојника или пак чело ногу 2 ). У историјским сноменицима нема о томе никаква упутства. Но и ако у овом погледу нарочитог опредјељења нема, стара је пракса, да се крст на гробу меће чело главе, што најбоље одговара религиозном значењу надгробних споменика 3 ). Крст на гробу није само ^крас, кога љубав ближњих и рођака умрломе подиже. Он је управо знак вјере умрлога у Исуса Христа, који је крстом побједио смрт. Крст Христов за живота вјернога треба да вјечито на челу његовом блиста, а по смрти његовој на гробу чело главе његове. Св. оци и писци црквени казују, да крст Христов ваља увијек на себе стављати и то иоглавито на чело , као на највиднијем дијелу тијела. »Крсни знак треба да се посведневно на чело ставља« вели и св. Јован Златоусти, а Јефрем Сирин вели: »Чело наше нека буде увјенчаио драгоцјеним и животворним крстом«. У катакомбама нашао се један стаклени сасуд, на чијем дну је насликан младић Хришћанин са маленим крстом на челу. Не излазили отуда, да и гробове умрлих хришћана ваља украшавати животворнмм крстом, који се има чело главе покојпикове ставити? У дјелу св. Иполита »0 Антихристу« вели се између осталога, да ће Антихрист »дати в.јернима (пред другим доласком. Христовим) зпак на десној руци и челу, да не би нико могао учинити аиака крснога десном руком на челу своме«. Није лн с обзиром на ово потпуно оправдапо онда, што се стављањем снасоиосног Крста Христова на гробу чело главе покојника хоће да очува гроб његов од напасти ђаволске ? Најпослије стављање крста над главом умрлога налази свога основа и у старом црквеном предању о крсту Христову на Голготи, који да је био подигнут баш на опом мјесту, гдје је почивала глава прародитеља нашег Адама. У старим молитвама — из 16. и 17. вијека — »нлд-к г.мкок? колацјн . и - к « наилазимо па ово мјесто: »НЛ Г/МКНО.И-К .и-ксг-к риГПАТЈА ХрУгТОГК К^А КОЛ^НК ГЛИК -4. . . Хр'Г (ТО['К Н1ТНННМН Г >ОГ 'К н.шгк нж( козложн чЕгтнми н жикоткорлфТн кркт-к Лдл<и8 нл гллк<5« 4 ). И само сликање распећа Христова са Адамовом главом у дну крста јесте нам очити доказ, да и пад гробовима умрлих ваља стављати крст чело главе покојникове 5 ).

Ј ) Н. СкрижалБ Спб. 1891. Сгр, 428.

2 ) Ц. В. 1896. 22; 1896. 45.

3 ) Па неким мјеотима у Русији отавл.ају крцт на гробу чело ногу еамртника, а анак крота са натиисом на сиомепику погребном окрећу н^ема лицу умрлога (Ц НЉдом. 1897. 5).

4 ) А. II. Голубцов г Б, 06% Елеосв. Твор. св. о. 1888. књ, III, 115. Ср II. Нокровокш; Еванг.

вг памнт. иконограФ. Спб. 1892. Стр. 355.

б ) Рук. д. с. II. 1897. 16.