Источник

Стр. 150

Бр. 9. и 10.

је са запада од римокатолика 1 ). Ако се свећеник у храму сахрањује, то се увијек лицем према олтару сахрањује. То је наиме из овијех разлога: 1. Не само служећи свећеник него и умрли мојш се за унокој своје душе (» јкатмх " н . жк - к ше ^ т : шточникг жнзни.» О кјмзћ еглтк ншзречжнмА ткска макм . . због чега И треба да му је лице истоку окренуто. 2. По учењу св. наше цркве умрли се и доноси у храм ради изрицања над њим одлуке о судби његовој у загробном животу, ушљед чега лице његово и треба да је окренуто »нмнцшрТАтнож-к С6 'д1'и«, који невидљиво у олтару на пријестолу присуствује. В. Олтар сам собом преставља небо, а умрли зато и ваиије »НД иеео ОЧН ,ИОИ КОЗКОЖ^ Т!^ С л ОК! ј 0уш!дри Д .1 ЖИК& Т!б^« 2 ), уШЉвД ЧвГа И треба да су умне очи умрлога па небо обраћене. 4. У хришћанској цркви од најстаријих времена полагани су свећеници лицем олтару, како о томе свједоче св. Дионисије Ареопагит, св. Јов. Златоусти, и Симеон Солунски, а тај се обичај и данас врши у читавој православној цркви 3 ). Како се иолажу умрли у гроб? Као што се приликом опијела у храму или на дому умрли стављају окренути лицем олтару односно истоку, исто се тако умрли окренути лицсм истоку стављају и у гробу. То је поглавито отуда: што се Исус Христос у св. Писму назива »штокодгк г-к кишш!« 4 ), свјетлошћу^) и су-нцем иравде"), које се на истоку рађа; вјерни у молитви Богу, на основу св. Писма и Предања, ваља увијек да су истоку окренути; вјерни увијек теже да поново постану становници изгубл 3 еног раја, који је у Едему на истоку био; рађање супца на истоку јесте слика нашег будућег васкрса; други долазак Господа живих и мртвих биће са пстока (Мат. XXIV. 27), а на то указују и св. оци: патријарх цариградски Герман (у УШ,в.) и Јован Дамаскин (у УШ. в.); скипија Мојсијева имала је према истоку завјесу и очистилиште; кољено Јудино, као најчасније било је са истока; врата на храму Соломонову била су окренута истоку; распети на крсту И. Христос био је лицем занаду 7 ) окренут, а вјерни који пред распећем његовим стоје опет су лицем истоку окренути, очекујући са истока јутро вјечности; умрли растајући се са овијем свијетом одлази од запада живота ка истоку вјечности 8 ). Најпослије таква је и пракса хришћанске цркве већ од првих времена, јер и »први хришћани, слично Јеврејима, полагаху умрле своје» лицем истоку« 9 ), а то нам доказу.је и положај

1 ) Ово је обичај унијатски. У требнику унијатоком стоји, да тијела умрлих свјеговњака вал,а стављати окренута нрема истоку, а свећеникI према западу. Тумнче то тијем, шго унијнтки свеКеници и по с.мрти треба да обраћају душу своју и тијело према Риму и западној цркви, а уједно да прививају и вијерне, да тијем путем иду. Но на такве заблуде могу се вгодно иримијениги ријечи самога Господа, који вели: „ви не улазите у цчрство небеско нити дајете да улазе. који би хтјели" (Мт. ХХШ. 13). (Волшнск. Епарх. В4дом. 1897. 12 — 13; Лит. Е. В. 1891. 25 — 2в ; Ср. П иколбск Ш : стр. 776; ВулгаковчЈ: стр. 1255).

а ) Живковић — Живановић: Зборник. Ср. Карловци. Стр. 51. гл, 6. Стеаенна,

') Булгаковт.: стј ). 1221. Нов Скриасалв.

4 ) Зах. Ш. 8; VI. 12; Јер. ХХШ 5; Љ. I. 78.

«) Ис. IX. 2; ХШ, 6; Х1ЛХ. 6; БХ. 1. 19. 20; Јов. I. 4. 9. I. Јов. I. 5.

в ) Малах IV. 2; Јов. IX, 5; Апок. XXII 16; Тропар на Вожић.

') Патриј. царигр. Герман. Иснор. Н. Покровскш : Еванг. в% памат. иконограф. 1'иб. 1892. стр. 358.

8 ) Духов. Бесћда. 1859. 43. Стр. 128.

*) 1)е апЦ^шШЉиз есс1е8Јае г111ћиз, II. стр. 374.