Источник

зл црквено-просвјетне потребе српско-правос./гавног свештенства и народа у боснп и хердеговини.

Год. XVIII. Сарајево, 31. маја 1904. Бр. 9. и 10. ВЛАСНИК: [г.ихова високопр Е освештенства сриско-православпи босанско-херцеговачки АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДШТК: протосинђел И/1АРИ0Н РАДОНИЋ, професор богословије.

Имеиоваље. Поглавица земаљске владе наименовао је досадашљег сунлента у сриско-православном богословском училишту у Рељеву дра Тому ИоповиИа правим учитељем. у IX. дпев. разреду и у привремепом својству у истом разреду са суставтшм беривима. Иремјегахења. Пароси Тодор Козомара и Урош ЈовановиЛ иремјештеии су по њиховим сопствегшм молбама наизмјенично, први из Губина на парохију Врбицу, а други из Врбпце на парохију Губпп, обје парохије у котару и протопрезвитерату љевањском.

Српско-пракославна АЕ. Митронол. Конзисторија Дабро-босанска, као управа свештено-удовичког мировинског фонда. Број 528 ех 1904. М. Ф. ОкруЉница. Пречасној господи свештеницима —• чдановима свештено-удовичког мировинског Фонда. Из извјештаја са надлежне стране званично смо се увјерили, да многи чланови свештено-удовичког мировинског фонда не уплаћују тачно и редовно своје статутарне приносе, а има их, који исте за једну или више година уплатили нијесу, него су на супрот прописима „Уредбе" о свештено-удовичком мировинском фонду („Источник" за годину 1898. број 12. страна 179), као и на супрот својој обавези и „изјави", даној при ступању у фонд, са полагањем уплата заостали, — те се ушљед тога, а у сопстпеном љиховом пнтересу опомгпт.у п