Источник

Стр. 130

И С Т 0 Ч II и к

Бр. 9. и 1(1

позивају, да своје дужне приносе код дотичних порезних уреда што скорије уплате и измире, и да о томе овамо у своје вријеме извијесте. У исто доба упозоравају се дужни чланови фонда, да ће у противноме случају, а у смислу §-а 7-ог речене „уредбе", путем политичке оврхе на плаћање заосталих износа приморани бити, и да их послије свега тога могу зле пошљедице §-а 8-ог (слово б) псте уредбе постићи, те због њихова нехата и немара благодати и права рече !ога фонда лишити. Из консисторијске сједнице у Сарајеву, 8. маја 1904. год. АЕ и Митрополит Дабро-босапски НГколаи с. р.

ИЕЗВЈЈНИЧН О31зорничка егтархија и њени митропо/Јити — историјскп преглед Душап Тешић и Јаков А. Иоповић, богослови. (Рељево.) (Наставак.) п. Грци су одавна настојали, да што прије укину пошљедњи остатак негдагпње српске моћи — пећку патријаршију. То им најпослије по1)о за руком, јер осам преставника српске цркве замолише за сједињење са цариградском патријаршијом, за цариградског патријарха Самуила I. По берату (налогу) султана Мустафе III. и формално је учиљено припојење, против жеља српског народа. Томе припојењу иптли су на руку похлепним Грцима особито Турци, који су од времеиа Арсенија Чарнојевића увијек подозрпјевали на пећке патријархе. Чим је нестало патријаршије, почеше се сумњичити код турских власти и смјењивати архијереји Срби, а мјесто њих дофогае Грци фанариоти, који су и зворничком епархијом, с малим изузетцима управљали све до најновијег доба. Већ 1767. год. дошао је на звориичку катедру митрополит Григорије, послан из Цариграда. Вио је родом Атињанин и одмах по укинућу патријаршије ступи на унражњену столицу зворничку. Год. 1773. буде премјеихтен на кесаро-кападокијску митрополију. Послије одласка Григоријсва дошао је по свпј прилици Герасим, који се спомиње као такав тек од 4. фебруара 1777. год. на синђелији, ') Срп. Оион, 1904., бр. 5, стр. 113—114.