Источник

Бр. 9. и 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 131

воју је дао попу Симеону Јовановићу, из предјела градачког, на парохију црквенску, а касније 31. јануара 1782. истоме на парохију милогаевачку 1 ). На сииђелијама оних свештеника, који су за вријеме аустријско-руско-турског рата (1788—1791) прешли у бившу српску Војводину, спомиње се пошљедњи пут 1791. год. ГГотписивао се архиепископ и митрополит кворнички. Држимо да је овај Герасим иста личност са Герасимом, којег наводи блаженоупокојени Дионисије, митрополит рашко-призренски у „Источнику", и вели за њ, да се спомиње тек 1804. год. 0 његовом животу и раду иначе не зна се ништа, осим што је рукоположио приличан број свештеника, који су се разбјегли за вријеме горе поменутог рата по карловачкој митрополији 1 ). Од год. 1804.-1807. био је митрополит Јоаникије, Србин из Херцеговине. Овај Јоаникије био је најприје помоћник епископ митрополита дабро-босапског Пајсија (1779.—1794.), а 1804. год. постаде митрополит зворнички. Након свога трогодишњег боравка у Зворпику, разболи се и до|е у Сарајево, ради лијечења, гдје и умре. Сахрањеп је у старом сарајевском гробљу, 1 'дје му се и дан данас види плоча са натписом. Послије њега опет немамо спомена све до 29. јуна 1818. год., када је постао мнтрополитом троногаки јеромонах Филимон Тодоровић, који се као такав спомиње 5. фебруара 1823. год. 2 ) Митрополит Фнлимои био је Србин син проте Теодора родом из села Локања, нахије зворничке, постриженик ман. Тавне. 3 ), те је као троношки јеромонах постао митрополит. Послије митрополита Филимона дошао је јога један митрополит, али му се не зна име. 1837. год. спомиње се митропол. Гаврил, родом Грк, сакат човјек, али са добром успоменом у цароду. Био је прогоњен од Турака, те га је неки сељак једном приликом једва спасао од турске потјере, пренијевши га као саката на леђима, (и) сакривши га. .Умро је у Зворнику и по својој жељи сахрањен је у манастиру св. тројице — Тавни. Од 1837. до 1848. год. био је митрополит Еирил, родом из Цариграда, а родитељи су му били из Мале Азије. Пошто је 1848. год. смпјењен са зворничке епархије, буде постављен на епархију Гаиохорску, код Дарданела, одатле на Адријанопољску, а одатле на епархију Силивријску, гдје је и умро. Послије Кирила дошао је на митрополитску столицу Агатангел, родом из Магнезије на Мајандри у Малој Азији. Ои је пренио столицу М Д. Б. Иоточник 1892. отр. 235—7. г ) Стари орп. злпиои и натписи књ ТТ , отр. 368, бр 4028. 3 ) И ј Ш. стр. 338, бр. 3871.