Источник

Стр, Ш ЈИ Г С 1 0 Д Н И К- Бр. 9. и 10. из Зворника у Д. г Гузлу 1852. год. Митроиолит Агатангел имао је и свога епископа — помоћнпка Мелентија, који га је замјег&ивао у вртпењу љегових епископских дужности. Зна се, да је Мелентије бао у 1859. г. те је свештенике рукополагао. Митрополит Агатаигел својим радом и животом умио је да задобије л>убан своје пастве и свештенства у толикој мјери, да га се и дан даиас обоје врло радо сјећају, те са великим поштовањем спомињу његово име. 1861. год. буде смијењен са зворничке епархије на драмску, а одатле па ефеску; као митрополит ефески постао је најстарији члан св. Спнода. У томе је својству и умро. Агатангела замијени Даонисије I., од год. 1861.—1865. Родом је био са приконишког острва. Најприје је био архиђакон при митрополиту дабро-босанском Дионисију Татављанину, а затим је рукоположеп у чин епископа и постављеп за митрополита зворнпчке епархије, у којој је и умро. Био је врло образован, знмлац више језика и изврстан цргсвени проповједник. Умро је у Д. Тузли и сахрањен у портп данашње нове цркве, но доцнпје, при подизању исте, пренијете су му косги у опће гробље. Из чисте љубави према своме архппастиру доњотузланска српско-православпа црквено-школска ошптипа дигла му је лијеп споменик, који се и дан дапас у цјелини налази. (Наотавиће се.)

О анђелу храните/ву.*) — Проповијед Иротоирезвитер Димптрије ЈанковиЛ , АЕМ. коозистор савјетник. На даиашњи празник апђела божијих, сјећам се побожни слуитаоци једпе лијепе и поучне слике, коју сам често гледао, п свагда с пажњом посматрао. На ивици грдпе провалије нагло се дјетепце, да откине цвјетак. И не мисли на опасност, која му пријети, да поклизне. Дијете је само, н.игдје никог од људи, ... алп епо му за леђима аиђела божпјег, који лебди пад њим и пази, да се малишану, којп је остављеп Богу, да га чува, нитпта не догоди. И ми сви налазимо се често у сличнтш приликлма, које су не мање опасне, како по овај времеии, тако псто, па јогл и виттте за онај вјечни живот. ЈЗар је једаи од нас и зар једанпут само пружио руку, да узбере цвијет пролазпих п празних, често и забрањених, алп и

*) Говорио 8. новембра 1903. у свето-архангелском храму у Сарајеву.