Источник

Бр. 9. и 10. ИСТ О ЧНИК Стр. 133 примамљивих наслада, не мисдећи, да се пред њим страшан амбиз гријеха отвара. Па шта нас је сачувало, да не поклизнемо, да се у ту провалију не сурвамо? Е да ли људско достојанство наше, — пошто смо по апостолу — по образу и подобију божијем, тек нешто мањим од анђела створени? Или нас је у часу опасности освијестила хладним разумом васиитана слободна воља наша? А.х браћо, та где нам је достојанство, када су ^браз и подобије божије, те величанствене знаке нарочите милости Творчеве, још прародитељи наши на прву ријеч кушача укаљали? Гдје достојанство, које је у старом завјету дотле пало, да се Израиљ златном телету клањао? и зар од оне слободне воље да чекамо у часу пропасти заштите, по којој се златном телету и данас толики клањају? и у мјесто врлине у пороку уживају? Не браћо, сами по себн и остављени сами себи, без милости одозго ваистину би гријеху свагда подлегли. Не из друштва грешиих људи, већ изван овога кала земаљског ваља да имамо чувара и заштитника, учитеља и савјетника, који ће да буде свагда уз нас, да се брине за нас, и који је свагда достојан подићи лице к небу да пред престолом Творца посредује за нас. И вјечна брига и неизмјерна љубав Творчева према нама, која хоће да нас вјечном славом и чашћу увјенча, у тренутку пада прародитеља, из самијех небеснијех двора нам је одредила таквога чувара. одредила и наредила, да нас чува и прниази, да се на трновиту путу к небу, камо се кроз цркву вјером ц добрим дјелима доспјева, не спотакнемо (Г1с. 90, 11). И тај милошћу Божијом одређени небески чувар јесте онај, који нас, браћо, у искушењу, када га призивамо, чува и који нам у тре нутку када смо се над амбизом нагли, да цвијет откииемо, отвара очи, да нровалију гријеха угледамо, и да се за времена тргнемо. Од онога часа спасоноснога, када смо крштени у име триличнога Бога грађани царства благодати постали, нмамо љубазна браћо свога анђела чувара, који како свете књиге веле: иде пред нама, да нас чува на путу и да нас „одведе на мјесто, које је Господ приправио" (2. Мојс. 23, 20). Он нас чува, да не гријешимо, савјетује кад сумњамо, храбри кад клонемо, и диже кад се спотичемо. Сапутник нам је на путу живота, учи нас стрпљењу, сјећа на Бога и чува у страху Божијем; утврђује нам ум на правом, истинитом путу, и распаљује у нама пламен љубави ка закону Божијем. Прима и подноси престолу Свевишњега молитве и уздахе паше, радује се и жали с нама, тјегаи у тузи, хвали кад смо тога вриједци, оиомнн.е, кад смо немарии, коре кад заслужимо, моли се за нас, кад оболимо, а кад куцне час, да нам