Источник

Стр. 212

И С Т 0 ч н и к

Бр, 18. и 14.

је откривен тај нови споменик хришћанске писмености, јесте Египат, који је дао већ тако много писмених драгоцјености ученом свијету и који још много тога обећава. На крају ливијске нустиње. на 200 врста јужно од Каира поред ниских брежуљака, покривених дрјеповима римског и старог арапског глнњаног посуђа, налази се мјесто гдје је некад био велик град Оксиринх. По свему се види, да је град некад био у снази, но кад су га освојили Арапи, брзо је почео опадати и данашњи остатак од њега — Б<шеса просто је село. Тај некад славми град Оксиринх привлачио је па се пажњу научењака и у зиму 1897. г. предузму копање у њему чланови енглеског »Друштва за истраживање Египта«, а резултгт је био, да су открили силне папирусне свитке, те су осим 150 свитака, преданих египатској влади, отправили били у Лондон за Британски музеј још нуних 280 сандука са свитцима. Међу тим свитцима, осим почетка Матејева јеванђеља, нашли су један издеран лист, који је одмах упао у очи са своје необичне садржине. На том су листу на грчком језику изреке, које се приписују Псусу Христу, а уз то такве, којих нема у четверојеванђељу. Јасно је, да су то нове »аграфе«, које су дотле тако брижљиво мрву по мрву купили из разних извора. Учени истраживачи су дакако с радошћу прионули око тог новог споменика, који су обелоданили у красном и за свакога приступачном издању енглески паучењаци Грепфел 1 ) и Хент 8 ). (Наставиће се.) Пошљедњи дани Љивота Пилатова, који осуди Христа на смрт. — Од протој. А. Ковал.ницкога. -— Превео протопрезвитер Ј. ИетровиД, кр. проф. и катмхета у Загребу. Излонадна овдје у преводу новјест: »Пошљедњи дани живота Пилатова. који осуди Христа на смрт«, црта нам, какве су муке савјести мучиле Пилата, који осуди проти своје савјести Праведпога. Пошљедњи дани живота Пилатова говоре не само судијама, који имају дужност да суде свакоме но правди, већ и свакоме човјеку, ово: »никада не вријеђај живога у теби духовнога чувара и судију, — никада не ради проти своје савјести; у противном случају мучиће те грижа савјести, која ће отровати у теби свако задовољство у животу«. Није се тешко увјерити, да већ у садашњем животу може ок^сити задовољство, какво је могуће у свијету, само онај, у кога је мирна савјест. И обратпо, пикаква блага овога свијета ие могу дати човјеку задовољства, ако га узнемирује савјест. Историја страдања Господа нашега показује, да Пилат није спадао међу заклете иепријатеље Спаситељеве. Он, не желећи предати Спаситеља на смрт сад Га извињава због оних пријеступа, ради којих су га оптужили Његови противници и увјерава народ о Његовој невиности; сад жели, да се Спаситељ ослободн ') Аоуса ТгјСТОУ. §ауш§а о{' оиг 1.01(1 (гот ап еаг1у (Јгеек раругиз. 1Ј|зсоусге<1 аш1 еЛЦес!, \ уН 11 1гап.ч1а11оп ап<1 соттеШагу 1)у В. Р. С!геп('е11 аш1 А. 8. НипЈ. АУНћ 1\уо р1а1е» (Е»ур{ Ехр1огаЦоп Гип(1.) Т јОпДоп , Н. КгоууЛе 1897. — Ову је публикацију превео на л.емачки језик одмах 1897. чувени Харнак. Прим. прев. >) Српску публику је обавијестио о логијама г. проФ. Глиша Лааић једком кратком белешком у „Срп. Сиону" 1899. стр. 69. под натписом: ТтјаоО. Исписааши седам логија навађа мишљење Харнака и Мое11еш1огв-а о њима. Црим. прев.