Источник

&р. 13. и 14.

0СТОЧНИК

Стр. 195

Теке Тодор у славу напија, У то доба јунак нред тамницу, Па дозива војводу Тодора: »Чујеш брате, војвода Тодоре! »Оди к мени, брате,нред тамницу, »Да ти кажем до две до три р'јечи« Ал бесједи војвода Тодоре: »Опрости ми, незнана делијо, »Ја би каил пред тамницу доћи, »Ал је пуста синоћ затворена, »И кључеви двору однешени«. »Оди к мени војвода Тодоре, »На тамници отворена врата »Отворена врата деветора »И десета брава Дубровничка«. Тад изађе војвода Тодоре. Пред тамницом чудан добар јуиак, На витезу коњу зеленоме И па њему чисти зелен скерлет На глави му красан самур калпак, За калпаком ноја тића крило, Да му лице не смагне од сунца; Па Тодору јунак проговара: »Чујеш, брате, војвода Тодоре! »Ти се дижи ноћас из тамнице, »Па не иди покрај мора сиња, »Јер су честе у Латина страже, »Па се бојим да те не увате, »Већ ти иди преко горе чарне, 2. Како се крсно Славу слави Српски цар Стеване, Славу слави светог Аранђела. Лијепе је званице сазвао: Од двадесет великих владика, И тридесет и три свештеника, И четири стара игумана Славу слави три бијела дана, Докле царе рујно вино служи, Дотле, њему свети Аранђеле На десноме стајаше рамену, Милујућ' га крил'ма по образу. Кад ирођоше три бијела дапа, Ал бесједе проте и владике: »Није право, српски цар Стеване, »Није право, да ти служиш випо;

»Докле дођеш двору господскоме«:. Осврте се војвода Тодоре, Да јунаку даде чашу вина, Ал иестаде коња и јунака! Оде Тодор доле у тамницу. Те казује међу сужњевима. Кад виђеше тридесет сужања На тамници отворена врата, Оставише и љебац и вино, Отидоше свак на своју страну. Оде Тодор преко горе чарне Када дође двору господскоме, Али љуба крспо име служи, Сазвала је госте и званице, И кумове и све пријатеље, Па госпођа крсно име служи И госпођа у славу напија: »Помоз Боже и свети Ђорђије, »Крспо име господара мога! »Опрости га тамнице проклете, »Донеси га двору господскоме!« У то доба Тодор у дворове, Од госпође чашу приватио, Те напио у славу Божију, Послужио крсно име своје, Л у свеме двору бијеломе, Почастио госте и званице, И кумове и све пријатеље.

име служи. »Ето слугу нека служе випо, »А ти сједи с нама за столицу!« Послуша их, жалосна му мајка: Даде слугам' да им служи випо, А он сједе с њима за столицу. Ражљути се свети Аранђеле, Па 'он оде из двора царева, Па он оде небу под облаке Кано магла из Мароч-плаггине, Тога нико није опазио, Већ то виђе старче калуђере. Ропи сузе низ бијело лице. Питале га проте и владике: »Што ти плачеш, старче калуђере? »Што ти јеси Богу сагр'јешио