Источник

Стр. 196

Бр. 13. и 14.

»Када рониш сузе низ образе?« »Кад питате проте и нладнке. »Ја ћу вама право казивати: »Славу слави српски цар Стеване, »Славу слави три бијела дана; >Докле царе рујно вино служи. »Дотле њему свети Аранђеле »На десноме стајаше рамену, »Милујућ' га крил'ма по об[)азу; »А кад сједе с нама за столицу, »Ражљути се свети Аранђеле, »Он отиде из двора царева, »Са рамена српског цар Стевана, »Оде светац небу под облаке, »Кано магла из Мироч-нланине; »А то нико није опазио, »Нег' ја јадап, жалосна ми мајка. »Н'јесам пишта Богу сагр'јегпио, »Ман сам за то сузама цвилио«. Кад то зачу српски цар Стеване, Он поскочи па ноге лагане:

»Ајме, мени, ајме, мојој мајци! »Која мене јадна нородила!« Ал бесједе проте и владике: »Муч', не цвили, српски цар Стеване! »Узећемо књиге староставпе, »Нћи ћемо цркви пред олтаре, »Клекнућемо на гола кољена, >Метаћемо вел'ке метаније, »Моли ћемо Бога једпнога, »Спомињати свеца Аранђела, »Не бил" намсесветац повратио«. Иа узеше књиге староставне, На одоше цркви пред олтаре, Поклецаше на гола кољена И метнуше вел'ке метаније; Они моле Бога јединога И спомињу свеца Аранђела, Молише га три бијела дана, По три дана, по три ноћи тавие, Нит једоше, нити пише випо, Доклен им се светац повратио.

8. Марко и бег Костадин.

Коње јашу до два побратима, Бег Костадин и Краљевић Марко. Бег Косгадип бесједио Марку: „Побратиме, Краљевићу Марко! ,.Да ти мени о јесени дођеш, „0 јесепи, о Дмитрову дапку, „А о моме крсноме имепу, „Па да видиш части и поштења, „А и лепа, брате, дочекања, „И господске ђаконије редом!» Ал' бесједи Краљевићу Марко: ,.Не вали се, беже, с дочекањем! ,, Кад ја тражих брата Андријаша, „*Ја се десих у двору твојему, „0 јесени, о Дмитрову дапку, „Видио сам твоје дочекање, „И видјех ти дотри нечовјештва". Ал бесједи беже Костадине: „Побратиме, Краљевићу Марко! „Та каква ми нечовјештва кажеш?" Бели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, 1*ра г ге нечовјештво: „Дођоше ти до две сиротице,

,.Да ј' нахраниш хљеба бијелога, „И напојиш вина црвенога, „А ти велиш двјема сиротама: „ „ Ид' т' одатле, ј едап људски гаде! „,,Не гад'те ми пред господом вина". „А мени је жао, беже, било, „Жао било двију сиротица, „Па ја узеу до две сиротице, „Одведох и' доле на чаршију, „Нахраних и' хљеба бијелога, Г И папојих вина црвенога, „Па покројих па њих чисти скерлет „Чисти скерлет и зелену свилу, „Па их онда послах двору твоме, „А ја, беже, гледам из прикрајка, „Како ћеш их онда дочекати. „А ти узе једно сирочади, ,.Узе њега па лијеву руку, г Друго узе на десницу руку, „Однесе их у дворе за столе: „„Једте, пијте, господски синови!" „Друго ти је, беже, нечрвјештво: „Што су били стари господари,