Источник

Стр. 234 И С Т 0 ЧН ИК Бр. 15. и 16. Описујући онај пожар Рима, који је букнуо на потајну заповест Неронову, тога чудовишта у човечјем облику, да би могао себи преставити како је горела Троја, и незадовољство које се у народу ради тога појавило, вели: „ да би у%уткао (Нерон) шај гиаиат (као да је он запалио Рим) прогласи за кривце опе, који су били омрзнути са својих отакиЈех дуела и које је народ називао ХришЛанима и казнио их је најбиранијим казнама. Осниваоц им је био Христос, кога је за владе цара ТивериЈа намесник Поншијски Пилаш казнио смр&у. Али ииак ова иразновјерица, која је за неко вријеме била уЛуткана, иодиже главу не само у Јудеји, гдје се ово неваљчлство и зачело, него и у Риму, гдје се обично свака иоквареност и ирљавштина скуиља, гита више и велича. Зашим се за оне, који су ирви иохвашани и иризнали, а иосле на основу њиховог проказа и за врло много њих, доказало исшта не иаликцКство, али мизантроиија. Приликом убијања тјерана је и сирдња, јер су их умотане у кожу живогпињску бацали иред исе, да их раскину; много њих су раеиети на крст или на иламену сагорени; други еу оиет, кад се сумрачило заиаљени ради освјешљења. Нерон је ради ових иризора отворио своје вртове и наредио циркуске игре и обукавгии се у кочијашко одјело, час се иом/ешао ме$у народ, а час сједао на кола. ГледајуЛи ово, ирема њима се, и ако су заслужили највеЛу казну, иородило саучешЛе, иошто нису шолико жртва за оиише добро, колико су жршва Неронова (нечијег) немилосрђа. (Аппа1ел XV. 44*). Као што видимо Тацит не говори баш симпатично о Хришћанима; но то се даде растумачити тадашњим духом вријемена, тадашњим схваћањем. 0 Хришћанима се тада разносиле најстрашније вести нар. да пију људску крв, да су чаробници и т. д. а особито су у том предњачили Јудеји, измигаљајући на њима мрске Хришћане сваковрсне лажи, које повучени и скромни Хришћани, који се у Бога уздавали нису ни покушавали да јавно побијају. Осим тога не треба изгубити из внда и то, да је Тацит био горди Римљанин, који је вјеровао и поштовао своје римске богове, који им дадоше власт и господство над

*) „Ег§о ађо1еш1о гптоп Кего зпМИи ге.ок е! циаекШввпшб роешз асИесН, циоз рег 11а§Ша птзоз уи1§ив СћпзУапоз арреПаћа*. Аис1ог поттјз ејив Сћпв1;иб ТЉепо Јтрегаи1е рег ргосига!огет РопУит 1'Па1ит 8иррНс10 ас11ес1,ив ега1; гергеввжЈие т ргаезеп« ехШађШв зирегзШт гигзит егитређа!;, поп тоЈо рег Ја<1аеат, опечиет ејин таН, ве(1 рег иЛет е«ат, (Јио сипс^а ип(Н^ие а!гос1а ииГ рпЈеп(1а сопДтт! се1еђгап!иг(1ие. 1§Ииг рптит соггерУ, (цп, Мећап1;иг, (Зет(1е тДтЈо еогит тиШ1и(1о 1п§;еп8 ћаи (1 репш1е 111 сптте 1псеп(3п, ^иат осНо китат §епег18 сопу 1 с 11 бип1. Е* регеипМћив а(1(111а 1и(Шн'1а, и! {егагит ^ег^в соп1еси 1аша1;и сапит 1п1епгеп1, тиШ сгисПзив а(Мх1 аи! Иатта ивН, аШсЈие, и1л (ЈеЈес188е+, сИев т ивит пос1игт 1ит1п1в игегеп4иг. Ног1ов виов е1 врее(;аси1о ^го ОћШега!; е! . стсепве 1исНсгит еЛећа!;, ћаћНи аип^ае регт1х1;и8 р1еМ те1 сигпси1о 1пв1в1;еп8. ТЈпс1е СЈиапкЈиат абуегвив воп!;ев е! поу1в81та ехетр1а тегИов т18ега1;1о опећа!иг, 1атсЈиат поп иИШа(;е рићНса, зес! т ваеуШат ишив аћвитегеп1иг.