Источник

Бр. 15. и 16.

И С Т 0 Ч Н М К

Стр. 23 о

цијелим свијетом, па као такав није могао волети Хришћане, који су ту његову вјеру и његове богове презирали и исмјевали. Но и ако је сматрао Хришћане као оиаке, који заслужују највећу казну, ииак се види из овог његовог текста, да ни он није вјеровао, да су Хригнћани запалили Рим, јер вели да се за њих није доказало паликућство (палеж), па за то ону ријеч у тој рјеченици „ иризнали " не треба тако разумјети, да су ухваћени Хришћани признали да су они запалили Рим, него да су признали да су Хришћани, да су исповедили вјеру Христову. (Наставиће ое)' О свеопћем потопу. — Н. П. Рождественскји. Превео: Сава ЛетковиЛ. (Наотавак.) Најновија геолошка ипотеза о потопу у оном облику, у каквом ју је обрадио американски научник Агасиц, поклапа се у неким тачкама са библијским учен.ем о потопу, на примјер у томе, што она приписује воденој стихији видну улогу у произвађању ове катастрофе, што она признаје да су се из допотопног перијода сачували главни облици животиња и да се непрекидно продужује род човјечји до — и послије потопа. Но то нам не може дати повода, да је помиримо са библијским учењем и у оним тачкама, у којима се то помирење не може постићи без неприродних натезања. А такова је, осим других појединих, најглавнија њена тачка, по којој се ова ипотеза назива не толико ипотезом о потопу, колико ипотезом о „леденом перијоду", о којем се ништа не спомиње ни у библијској причи о потопу, ни у библијској повијести о створењу свијета. Ипотеза о леденоме перијоду, као ипотеза, нема значај потпуно доказане, непобитне научне истине, и у многим тачкама има, као што признају чак неки од пошљедовалаца њених, важних недостатака. Бзоме се више или мање успјешно објашњавају неке одјељене геолошке појаве, н. пр. појава нанесенога камења на горама и остатака од стијена — некада грдне величине. Ове стијене покривају скоро цио горовити крај, који лежи међу швајцарским Алпима; — а сретамо их и на равним узвишењима у сјеверној Њемачкој и особито у брдовитој Фннландији, и у другим мјестима. Особито је чудновато, да ови остаци, по својству свога геолошког поријекла, не припадају мјесним горама и стијенама на којима се налазе, а то је доказ, да су они произишлн и нанесени с поља са других мјеста Питање, како су они могли бити нанесени и подигнути на тако