Источник

Ш. 0 хришћанском прашташу (ср. и бр. 16.) (Ексхорта). Виљка без влаге, пчела без сунца, то вам је, драги моји учеиици, човјек без љубави. Стари свијет дохришћански, о коме ви толнко учите, коракнуо је много у сваком иогледу: у интелектуалном, естетичком, трговачком, државном и т. д., само је заостао у етичком погледу. Није знао за братску љубнв, несебичну, пожртвовну, већ је све просуђивао са практичне стране. И сами идеални Грци пружају иам тек неколико свијетлих примјера братске пожртвовности, а те је примјере још пјесничка фаитазија дотјерала, уљеишала и увећала. И такви су примјери дика старом свијету, а та дика је према хришћанским свијетлим примјерима као капља воде према ријеци. Кад би се свијетли примјери из живота наше св. Цркве сви скупили и онако обрадили, онако умјетнички приказали свијету, као класички, колико би ту било књига, колико епова, колико трагедија! У забаченом крају тадашњега цивилизованог свијета, гдје је римска нога сразмјерно тек касно наступила, у Јудеји, бијаше оаза човјечанству у погледу вјере и морала. 'Гамо се чувала Божја религија. Али, јаох, и та оаза не бијаше већ онако зелена, да би привлачила путника из даљине. И њој недостајаше животворне воде, да јој натопи подножје; недостајагле јој већ Јосифове љубави, да одржи браћу скупа, да им загрљенима утре пута преко људских зађевица. Јудејац прашташе брату увреду три пута, просвјећенији и до седам пута, а послије тога престајаше брат бити братом, љубав не имађаше внше снаге, да одоли освети. Христос је унио у друштво друге идеје, друге погледе. Снажном ријечју Својом и божанским чистим животом уклањао је Он оне преграде, које су гатиле слободни ток божанској љубави међу људе. И божанска љубав обли свијет, поплави га, а људи је видјеше, познаше, заволише и пригрлише, те се ред старих свијетлих примјера обогати бројем неизмјерним у хришћанској Цркви. Христос је свезао наново небо са земљом; оне љестве, које је праотац Јаков видио у сну између неба и земље, Христос је на јави уз небо прислонио, да преко њих могу људи грабити љубави из божанског извора. Христос је показао човјеку сродство његово с Богом, сродство духовно и по томе узвишени значај његов и његова друштва, — друштва Божјих синова, браће рођене, којима је љубав све и сва, извор и начело свем животу и раду. А гдје се љубав боље исказује, ако не у праштању ме^усобних увреда? Г*дје је ватре, мора бити и дима, па се тако и ме^у нама мора 4*