Источник

Стр. '264

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 17.

страдија и сјевераој Америци. Но библија нишга н« говори о томе. Ради испитпвања вјере Ној^ве, као што ее може мислити на основу свједочанства ап. Навла (Јевр. 11, 7.), Ноју је бидо заповјеђено да узме одговарајући број -— пари нли седам пари од свијех животиња, свијех птица и од свега што се миче по земљи; но откуда их је морао узети, о томе Библија ништа не говори, тијем она оставља мјесто за претпоставке, да је Ноје. могао узети у ковчег животиње само онога краја, у којем је он живјео, а не из цијелога свијета. При такој, са библијско-егзегетскога гледишта дозвољеној, претпосгави знатно се слаби тешкоћа више споменугих приговора. Разноврсних животиња на ограниченоме простору онога краја или чак онога мјеста, гдје је Ноје живјео, могло је бита мало. А при том их није било немогуке и исхранити у ковчегу у току године. То нијесу биле све животиње, које су тада на земљи живјеле, него животиње мјеснога краја: чисте — по 7 пари, а остале — по једном пару. Узете су биле само ради тога, да би им се сачувало сјеме за сву земљу (В бхг . 7, 3). — Противници још питају, откуда су животиње добивале свјетлост поред једног јединог прозора у ковчегу ? Но а) под отвором на врху ковчега не треба разумјети мали прозор; б) у ковчегу су била ударена врата са стране; в) а при том зар наше домаће животиње не живе у покривеним коњушницама, стајама, свињцима, кокогпињцима, гушчацпма и т. сл.; зар дивл.е животиње не живе у својим пећинама, рептилије у рупама, птице у пустим шупљим стаблима дрвећа каткад врло много времена у савршеноме мраку или у полутами? Тако и овај приговор нема битнога значаја. као ни раније размотрени.

Пошљедњи дани Љивота Пилатова, који осуди Христа на смрт. — Од иротој А. Конаљпицкога. — Превео иротоирезвитер Ј. ПетровиА, кр. ироф. и катихета -у .Загребу. (Овршетак.) Други су говорили о утварама, које су често, по заповиједи богова, поражавали Римљане. Овдје — ондје виђаху се гомиле људи и жепа, који враћајући се плакаху и погледаху на Голготу. Опи су можда јого очекивали отуда ма какав знак или чудо. С болом у души п()вратих се у преторијум. Приближивши се к стененицама, ја, уз блијесак муље, видјех себе замрљана крвљу Пазарећапина. Овдје ме очекиваше смјерне спољаншости старац, а за њим плачуће жене, чије лице сакриваше тамноћа. Старац се баци мени пред ноге нлачући; — како су дирљиве