Источник

Бр. 17.

Стр. '263

у атмосферу, а с друге — б) у такој или још већој мјери упити се у унутрагањост земље, особито тамо, гдје су гаупљикави слојеви тла. Поводом овога приговора ваља прије сиега рећи, да главни узрок потопа у Библији лежи не у овим или оним природним узроцима, него у свемогућој вољи Божјој. Но и природни узроци, који се приказују у Библији као другостепени узроци потчињени вишој божанској вољи, били су довољии да произведу потоп. Ствар је у томе, што се појава потопа нриписујо у Библији не једним само дуготрајним кишама, ма да се н тај узрок истиче у Библији ( Бб1т . УП., 4.), главни се узрок потона показује у томе, што су се „радовали сви извори великога бездана" (VII,, 11). Шта треба разумјети под изворима великоги бездаиа? Једии вид,е у библијском изразу „ шликда кезднд" указивање на море, — наиме на то, да се морска вода разлила у долине и све се више и вшне дизала, док није покрила горе. Други мисле, да су библијски „извбри великога бездана" исто, што и нодземии водени изворн. Да се такови извори налазе под земљом, признају и многн новији геолози. За доказ у томе служи им, између осталог, распрострањеност подземних удараца за вријеме земљотреса, који се каткад на веома далеком растојању чују. Тако су се н. пр. прнликом знаменитога Лисабонског земљотреса, који се догодио 1755. гпд., подземнп ударци чулн на растојању од неколико тисућа квадратних мнља. Распрострањеност ових подземннх звукова може се разјаснити сато тијем, што се у- земљи налазе огромни простори, који нијесу испуњени земљом, него вјероватно водом. Ти су водени подземни извори, по мнпјењу неких геолога — неитуниста , тако огромни, да би могли нзлити још већу количину водених маса, него што је требало да се поплави водом дијела земаљске површине у вријеме свеопћега ттотоп.1. Ако је то тако, онда тијем падају сви приговори по којима се у Библији не паводп геолошки довољаи узрок за појаву свеопћега потопа. Не ћемо се дуго задржавати на другим мање важним приговорима, пего ћемо само укратко одговорнти на њих. Да ли су се могле читаве тисуће разповрсних допотопних животиња, сисаваца, птица, — макар по пару, а не само но седам пари — смјестити у ковчзгу; - да ли су се могле оне за цијелу годииу прехранити; чим се могле прехраннти толике масе животпња у ковчегу и гдје се могла смјестити та храна ако ју је Ноје и узео у ковчег? — Ови би приговори задали заиста брнге, кад би Бпблија тврдила, да су у ковчег Нојев смјегатене биле, по пару и по 7 парн, земаљске жнвотиње свијех врста које су у вријеме Ноја постојале на цијелој кугли земаљској, у свима дијеловима свијета: у Азији, Африци, Јевропи и чак у Ав-