Источник

6р. 17. И С Т 0 Ч Н И К Стр. 259 Је ли то дагсле почетак слављењ I крсиог имеиа? Је ли то хришћански? Не, није. Сјутра дан, чим се забијелило и освануло му крсно име, устају званице а кршњак их опет залијева љутим отровом — гадном шпиритушом, а не пада му на ум да приреди кољиво, крсну свијећу и друго, те да са својим званицама у цркву оде и истином се Богу помоли и истиној се литургији поклони и т. д. — Па то још није ништа, кад чујеш, тнта се још чини. — Слављење крсног имена не траје, као што Бог љуби а људи бегенишу, јсдап дан, него четири до пет а и осам дапа, гдје се увијек надмећу, који ће већу чашу и више отрова испити, а кад се изопијају, ту се онда свако зло догађа : псују се, бију се, и најпослије бештимају Бога, свеце, људе и све друго. У кратко рећи, сваке и најгадније неподобштине догађају се при славама крсног имена, а то је криво што наши тежаци пе зна/у, како треба Јсрсно име славити , јер њему су увртили у главу : крсно име мора се славити, па мора, а нико, или мало ко разјасвује, како га треба славити." Ко, дакле, овако -— а не као што смо ми то напред показали — слави крсну славу, зацијело, не слави је хришХански, нз слави сриски. и кака му је корист од тога! А није добро ни оно, кад је неко тврдица, цинцар , па не позна дужности милосрђа и не мари да чини добра дјела, дјела милости тјелесне. Пази, како пјесма каже : »Сребрпо је кандјело Па устаде питати: Пред иконом горјело »Шта то, свече, уради!« У високим дворима Проговара Светитељ, Богатога Гавана. Свети Јован Крститељ: На икопи светитељ, » Даруј прво убоге Свети Јован Крститељ. И помози невољне, Уздахнуо светитељ Поутјеши удове, Свети Јован Крститељ, Одјени им сироте, Угасн се кандјело, Богу Иеш ее иритеНи Утрпу се видјело. Кандјело Иеш ужепи, Уплаши се Гојанка, НеИе с' више гасити, Та богата Гаванка, А душу Иеш сиасити.«Змај Јован ЈовановиИ. Тако је, Србине по Богу брате, ако икада и гдје, а оио баш о свечарству има мјеста да се купе прилози на народпе добротворне цијсљи. Таких потреба има код нас Срба, и ми смо увијек дужни да их подупремо. Мање наздрављајмо, мање зборимо а више творимо: „ Боља јг кагиика дјела, нсг' семеш ријечи." На крсној слави има, дакле, хране и утјехе духовне и за шбожну дуту хришЛанску и за родољубиво срц» срћско. Један пар >дии