Источник

Стр. 260

источник

Бр. 17.

пријатељ рекао је једном згодом: „Обичаји су гсњига народиа, коју чита и ко ситне књиге не зна. Обичаји су народни у просвјети то, што је зора бијеломе дану. У нашим обичајима сачувано је српско име наша народност и наше дивно православије-! Обичаји су српски што но се каже „ђедина књига", народни катихизис, Који није написан мртвим словима, него је написан душом народиом." Истина, како смо мало прије могл;и разабрати. дешавало се па и данас се по гдје гдје дешава, што гнта што се измвтло и иоквирило али је то требало свагда очишити и одстранити. Ту је међу другима, највише добра учинила црква наша. Она је, као вјерна чуварица праве вјере и чисте хришћанске наравствености, живо стражила, настојала и радила на томе, да се, што је само могуће више, искорјене рђави и штетни обичаји на славама. Особито је препоручивала што већу иобожност и умјереност у јелу и пи&у. Ово је она свагда учила и проповиједала ријечима светога писма: ,,Ако једете, ако иијете, ако ли друго што чините, све на славу Еожју чините, не будите иа. саблазан цркви Бож/ој " (I. Коринћанима 1(Ј, 31, 32). „Ко љуби весеље би~&е сиромах; ко љуби вино не&е се обогатити " (Приче Соломунове, 21, 17). т Ђино је иодсмјевач к, силовито ииЛе немирник, и ко год за тим лута пе Ле бити мудар и (Приче Соломунове, 20, 1). И тако је наш народ — већим дијелом — послушао цркву своју и к срцу примио њену науку. А да је тако, слушамо клко у пословици својој сам себе савјетује, говорећи : „Боца је страшан суд. и „Пета чаша бенета, а деве~та помеша. и „ Три чагие вина растерају ^авола, а с четвртом се оиет иоврате^ „Пијан ијева, триЈезан илаЛа. и „ Уза свеце иолуде и радни дани. 61 „Хрђав је гост, ко домаЉна с куИе сшјера. и Да нам ово буде јасније, ево још и жива иримјера из народа: „кад Црногорац слављаше крсно име читава војска гостију навалн му у кућу. Ту се поједе све што се за јело нађе. Послије славе остане домаћин с' гладном* дјецом у празној кући. Али што је најгоре. На слакама се изопијаше па се потукоше и исјекоше, те бијаше и мртвих глава. Народ је сав почео да пропада и да сиромапш. Кад им то већ самим досади, скупе се главари и оду владиЦи своме Петру те му реку: аман, владико, пропадосмо славећи крсно имеискрвнсмо се. Него свети владико: прокуни сваког ЦрнОгорца који од сада буде славио впше него један дан. Владика је ћутао, јер се срдИо на њих пошто им је сваки пут говорио да то не раде, па га не хтједоше слЈшати. Овда ће црногорски главари опет: аман, владико, пропаде Црна Гора! Турци куда прођу, остане бар стока у планини • а крсно име куда прође не остане у кући ни мрва љеба ни кап вина. Не иде