Источник

ЗА ЦРКНЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ НОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XVIII. Сарајево, 30. септембра 1904. Бр. 18. . ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-11РАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДНПК: протосинђел ИУ1АРИ0Н РАДОНИЋ, професор богослрвије.

ЗБАНПЧНО. Нанленоваље. Моглавица земаљске владе наименовао је намјесног учитеља у срнско-1фавослав! 10М богословскОм училишту у Рељеву дра богословије Смму ПоповиИа правим срнско-православпим вјероучитељем у привременом својству у великој гимпасији у Сарајеву. Руконоложење. Њег. Високопреосвештенство Господин Митрополит Нањалучко- Бихаћки Евгеније У1етиица, благоизвољео је па св. божанственим литургијама у саборној цркви у Бањалуцп рукоположити свршене богослове: Дамјапа Ђурицу дапа 5./18. сепг. о. г. за ђакопа а 6./19 септембра за презвитера и повјерити му парохију Поточапи. протопрезвитерата 11рп>аворског; Млију Тинтора О./Н). септ. за ђакона а 7./20. за презвптера и повјерити му парохију Дољани. протонрезвитерата Бихаћког; а Светозара Караповића 7. "21. за ђакопа и 8./21. у Ребровцу као на дан храмовне славе тамошЊе за презвнтера и повјерити му нарохију Сводна, протопрезвитерата Костајничког. 1 Свједочанства о Хришћанству у нехришЂанскијех писаца првог и другог вијека. — Никола ГеодоровиЛ , парох обровачки. (Наставак.) ш. Сачувано је једно, по нас Хршпћане, врло важно писмо млађег Плинија (С. Р1 шш 8 СаесШив 8есшк1и8 — 62—114), који је био намјесник у Витинији, гдје се Хришћанство јако распростирало, тако, да се незнабошци поплажигпе за своју вјеру, те почеше против њих власти подности свакојаке лажне тужбе и прогањати их.