Источник

Стр. 274

Бр. 18.

Плиније као намјесннк ннје знао, како да се понаша у овијем парницама, те се на то писмепо обрати на цара молећи га па упутство. То писмо у српском пријеводу гласи овакб: „С. Цлннијв цчру Трајану. Обичај ми је, Госиодару, да се у свему, у чему нијесам нп чисто, на тебе обратим. Јер ко би ме боље уиуаио у моме колебању, ко би ме' боље просвјетио у моме незнању? Још никад нијесам учасшовао у хришЛажкијем иарницама; па за то и не знам, шта се и како се обично казни или истражује. Ле мање сам се колебао, шреба ли ирависаи какве разлике у добу или да не буде никакве разлике изме^у малољетнијех н одраслијех; , може ли се дати оиртшај ономе, који се каје; или ко је на сигурно био ХришИанин, да му се то пе уиишв у добро, гито је ирвсшао то бити; је ли доста само назив г1 ако није у свези са каквим злочином или треба само злочини у свези са именом 1 ) да се казне. За сад ирема онијем, који су као ХритИани иријављени овај иостуиак уиражњавам. Заиитао сам их јесу ли ХришЛани? Оне, који су признали, заиитаао сам други и шреЛи иут, иријетеЛи им смртном казном: оне, који су билго неиоколебиви заиовједио сам да ее одведу. Јер у то нисам сумњао, ма гита они исказали, да се иркос и несломљиво тврдоглавство свакако мора казнити. Било је и ђругијех, исто тако безумних, које сам. јер су били ргшски гра^апи ирибиљежио, да их иогиљем у ирестоницу 2 ). За вријеме саме истраге, као гито то обично бива, иошто се злочин даље ширио, десило се више сл/чајева. Поднесена /е наиме безимена иријава, у којој се налазила имена многијех, који су иорицали да су ХришЛани или да су гпо били. Када су ови за мном говореЛи иризвали богове, и швоме лику — којег сам у то) цијељи са лгисом богова изнео, жртвујуЛи тамјан и вино — иочаст одали, и осим тога су и Христа ироклели — на: што се, као што веле, ирави ХришЛани не могу ни на који начин нагониши, — мислио сам да их могу гИЈСшиши. Други су оиет именовани од иријављивача, исгаина иризнали да су ХришЛани, али су се одмах и одрекли; ггстина били су, али су веИ ирсстали бити, неки ируЈе шри године, неки ирије више година, а није фллило ни таковијех који су ирије двадесеш година. Сви су како гивом лику тако и лгпсовима богова одалгг иоштовање, иа и Христа су ироклели. Али су тврдили, да им се сва кривица г1 иогрегика у том сасшоји , гито су гшали обичај, да се одре^еног да?/,а ирије сунчева изласка скуие ше да заједио * иоју иесме Христу као Богу; заклешвом се обвезују не на какво зло, него на гио, да Ле се уздржавати од крађе, разбојнигитва, ирељубе, ирекршења • ; : — '-7—*- —' У смислу 1ех бетргопга Ле сарНс сппит К. (123 год. нре Христа) римском се грађанину у Риму суди и без одобрења народног не смије му нико, на ни прокуратор о глави судиги. У емнслу пак 1ех Рогаа Ле сгигћиз (299. пре Хр ) римског грађзнина није дозвољено шибати, зато се Апостол Павле и позлва на евоје ираво као римског грађанана, кад су га хтели шибати- (Дјела ап 22, 25—30) 2 ) Т. ј. Хј ^ишћанским.