Источник

Стр. 276

ИСТОЧНИК

Трајан је на ово писмо одговорио слиједеће : „Трајап Плинију С. шиље. поздрав. Твој шстуиак, драги мој Плиније Секунде ири испитивању ствари оиијсх, који су ти као ХришИмии иријављеии па своме је мјесту. Оиако неито у оиште установити, гишо би служило као сигурно правило, мучно би било. Пе шреба ггх истрагживати. али ако их иријаве докаже се, треба их казиити; иа ииак ако ко иориче да је ХришЛанин и то зашта « изјави или иомоли се пашијем боговг^ма, ма да је ирије бг1о и сумњг1в, у гше покајања може добити оироштаја. Ђезимене иријаве, не могу служити као основ казиеиог , постуика. Јер то бгс био рђав ирим)ер а није ни иа наше доба"*). Оба ова писма су од неоцењиве вриједности по нас Хришћаве јер они нам вјеродостојио потврђују, да су Хришћани заиста гоњени под царем Трајаном и да је тада доста било, само да неког пријаве као Хришћанина и да он то призна, па да изгуби главу. Бадава што никакове кривице не могоше наћи на Хригаћанима, него, као гато вели Плиније „неку и сувише глупу празноверицу" ипак толико њих платише главом своје вјеровање у Христа. Осим тога важна су ова писма, особито прво, и стога, што се у њему свједочи, да је Хригаћанстко на почетку другога вјека већ јако распрострањено било, тако да су, по рјечима Плинијевпм незнабожачки храмови опустјели, да се у њима нијесу држале службе богокима, па ии марва за принагаање боговима на жртву није ником требала. Овим се даде и растумачити зашто се римски цареви поплашише од Хришћанства, зашто се тако окомише еа њега, јер су опазили, да је то сила која на јурига освај>, која ће у прах и пепео сатрти њихове богове, па су хитали да га јога док нпје сасвим стала на снагу у крви угугае. , . , (Наставиће се.) Из црквеног правила -- израдио: Јопап Дим. Јовановић. [Рељево.] (Наставак.) Јутрење. Јутрење је добило своје име од времеиа, када се свршава. Јутрење је * богослужење, којим се освећује почетак дана и којим молимо Вога, да нас сачува 2 ) „Тгајапив 1']1п1о 8 Ас(пк. (]иетп ДеђиЈвИ, пп ЗесипЛе, 111 ехесиНешИз саиаЈа еогит, (ци Сћп8Иап1 а(1 1е (1е1а11 {пегап!, 8еси1п8 ек1. Кецпе еп1т 111 шпуегбит а11(цис1, ( јцос ! (цган! сег1ат погшат * ћаћеа!, содвШи! ро1ез(; СошцтЈгешИ поп ,чпп1; 81 ДеЈегаШиг е! агцпаи1иг, рпшепсИ зип1; 1].а 1атеп, и1. (|и1 пе^ауегН хе СЛпп.чНапига еаке, Г(1 <[ис ге јрка таш1е8<ит ЈесегИ, 1(1 ев1. киррИсапДо (Шв ј 1 оз{пз, (циипујн 8и8рес1.п8 111 ргае!еп1ит <ивг14, уепјат ех роепНепИа ппре1ге1 8!пе аис1оге уего' ргорозШ Ш)еШ, 1ги11о сг1гп1пе 1осит ћа1>еге Дећеи!. N»111 е! резвјт! ехетрП, пес позШ баесиН е»4" -г- Ер/з1о1ае НО. X. 97, 98.