Источник

Бр. 18.

И С Т 0 4 Н И К

Стр. 277

од свакога зла у новом дапу а уједно благодаримо Богу за ноћ проведену у миру и гато нам је продужио живот, да још можемо гледати дпевну свјетлосг. По промислу божјем прије свију времена, прије пего је створено ово видљиво сунце, засијало је вјечно сунце правде и истине које се послије у времену родило од пресв. Д.јеве Марије у Витлејему. И зато црква благодарећи Богу за видљиву свјетлост сунца уједно прославља и благодари Богу за даровање свјетлости духовне, свјетлости благодати и истине, која нам је дарована рођењем Христовим. Осим тога јутрење пам напомиње вријеме, када је Господ наш Исус Христос одведен па суд и исмијан од првосвештеника јудејских. Обичај, да се јутро освећује пјесмама јесте врло стари. 0 овоме хришћанском обичају свједочи незпабожачки писац Плиније Млађи. Апостолске установе у одјељку под натписом »о часовима молитве« веле: »Треба да се молате јутром... (Апостол. установе гл. 34)«. Јевсевије говори, да су пјесме и псалми, којима се прославља божанство Христово на јутрењем богослужењу, врло старе (књ. V., гл. 28). У дјелима антиохијскога сабора налазимо такође свједочанства о томе. Василије Велики спомиње начин, како се читали псалми, разликујући их од молитава и пока.јничког 50. псалма Главну садржину јутрењег богослужења сачињавали су хваљебни псалми, по чему се и само богослужење називало »чином прослављања«. Свједочбу о употреби великог славословља налазимо у апостолским установама и код Атанасија Великога. С развитком и умножењем хришћанских пјесама развио се и увећао и састав јутрењег богослужења. Особите заслуге око тога има Јован Дамаскин као састављач канона. Јутрење се дијели на три дијела. У првом дијелу — шестоисалмију, редовним кашизмпма и 50 шалму — исповиједамо своје гријехе иред Богом и молимо од њега милости. У другом дијелу — канону — спомињемо и прослављамо свете догађаје новога дана. У трећем дијелу — хвалитним исалмима и славоеловљу — славимо самога Господа. Јутрење је: 1. немразнично — свакидаш-ње — 6ез полијелеја и великога славословља. II. празнично, које има само велико славословље. III. празнично, које има и полијелеј и велико славословље; и IV. иасхално јутрење Кад се које јутрење свршује одређује Минеј и Типик празничним знацима и натписима »празник са славословљем«, »празник с полијелејем«, »празпик с бдепијем«, »празник Пасхе«. У часни пост има неколико дана, који нијесу означени • празничним знацима по који ипак имају велико славословље Ти су дани: Субота сирне седмице, Субота ггете седмице посга (Акатиста); Лазарева Субота и Субота страсне седмице. Свакидашње јутрење. 11о свршетку полуноћнице свегатегшк ушавши у олтар свлачи завјесу која остаје свучена за цијело вријеме јутрења, узима кадијоницу и изговоривши молитву кадила благосиља кадијоницу и ставши пред св. трапезу и покадивши је почиње јутрење обичним возгласом п.мгомокент! еогг нлштј... 11р '1ндит ! помони/ига.., 3-пут 1 ). <) Бива да ое на јутрењу мјесто » Богћ Гојподк .. « »ој и » А ллнл Ш а «, а т » Је У све даће, кад се спомињу мртви; у сриједу и петак сирне- седмице, кад у те днне не иадне пред — или попразнство Сретенија или сам празник; у понедјел>ак, вторник, сриједу, чегвртак и пегак од 2. до 6. недјел.е поста само онда, ако не 6и у који од тијех дана пале Благовијести или свеги са бденијем или поли-