Источник

Стр. 298

источник

Бр. 19. и 20.

номе. „У које се имање може човјек поуздати? вели даље. Или за које се ствари може рећи, да ће увјек оетати ? Ваљда »а силио богатство ? Отеће нам. За вароши? Оиљачкаће их. Зг градове? Порушиће их. За величиву? Понизиће је. За сјај и иомпу? Уништиће их. За љепоту ? Увенуће. З1 законе? Побрисаће их. За сиромаштво? Презреће га. За дјецу? Умријеће. За пријатеље? Изневјериће нас. За част? Противна је завист... За то човјек нека се радује својој држави као Дарије; срећи као Поликрат; храбрости као Ахил; или жени као Агамемнон; или дјетету свом као Пријам; или вјештини као Архимед; или мудрости као Сократ; или науци својој као Питагора; или просвијећеном уму своме као Палмед — живот човјечији сине пролази, само похвале и дарови душе његове остају вјечито. Али ти сине мој, избери оно што не пролази; јер они, који тако чине називају се скромнима и добрима и пријатељи су добром гласу. Ако те пак какво зло задеси, не жали на људе, не ропћи на Бога и не тужи се на судбину своју. Ако оваки останеш, то није мали дар Божји, јер такав не тражи ни богатстиа нити познаје сиротиње; јер проводиш живот свој без бојазни, у радости; б јазан је наиме извињавајућа околност не за мудраце, него за оне, који су ван закона. Јер човјек још никад није био лишен мудрости као богатства. Већма се труди за науком, него за богатством; јер што је више имања, тим је више невоље. Јер и с&м сам видиог како се умножавају добра, тако се умножавају и потреба и гдје влада велики раскош, ту се множе и болови и гдје је много богатства, ту је много и горкијех мука. За то ако ово примиш к срцу и тачно одржиш, Бог ће ти увијек бити у помоћи и људп ћете увијек љубит. Што си кадар сам себи прибавити, задовољи се с тијем; ако пак можеш живјети без имања, Назваћеш се сретнијим, јер ти нико неће завидјети. Промисли и то: ништа толико не смета у животу, као имање. Ниједан човјек ннје господар својијех добарн послије смрти. Јер жудећи за њима слаби људи падају у ропсгво без да укнђају, да ј Ј човјек унраво у туЈјвм посједу и испуњени су бојажњу, јер нијесу сигурни у њему ; јер оно што њихово, наиустише и жуде за туђијем " Послије овог се тужи како се од увијек рђаво поступа са мудрацима, иа ето као доказ нека служи и то, кагео оп и његови другови сградају ради својијех мудријех савјета. „И шта да говоримо даље, геад тирани насилно постуиају са мудрацима и њихову мудрост у ланце окивају клеветници, и цросвијећен ум се гази некажњено? Јер шта оу добили Атињани, гато су убили Сократа, и у казну за то су добили глад и кугу. Или људи са Самоса, што су спалили Питагору, осим гато је ради тога за један треиут ока морски пијесак поплавио земљу њихову. Или Јудеји