Источник

— «4 —

1>иг Тек онда, кад их човјек заслужи. А прпје него што ће казиити човјека, оставља му много времена за поправљчње. Сретамо се врло често у животу са случајевима, да добар човјек изгледа кажњен, а зао без казне. .У првом случају је невол,а чокјеку школа за будућност, или можда пошљедица каквог тајног гријеха, за који ми не знамо. И најбољи човјек гријеши, па је за то сваком иотребна опомена. А невоља човјека најбоље опомиње. 7 Ј,руги случај, да наиме јавни грјешници дуго вријеме пролазе без казне, па шта више и уживају радости земаљске, најбоље показује, колико је Божје стрпљење. Између свију бића чокјек је у највећој милости код Вога, он је дијете Божје. И грјешник је Вожје дијете, само невал>ало. Па таквом неваљалом дјетету Свом оставља Бог времена, да се покаје и попрапи, а казни га тек оида, кад је тврдокоран у гријеху. Како треба хришћанин да се влада, кад знамо, да је Вог неизмјерно стрпјељив према нашим погрјешкама? Смијемо ли на рачун Вожје дуготрпјељивости гријешити ? Смпјемо ли мислити, да је стрпљење Вожр: б^з граница? — На то је најбољи одговор искуство. Грјешник се може разметати у добру, али ипак долази некад свему кр»ј. те је испаштање много теже и веће, но што му је срећа била. Не смије се човјек варати, већ треба да зна, да Бог не може коначно опростити све наше гријехе без нашлг кајања и поправке, јер Бог је истина милостив, па прашта, али прашта само оном, који заслужује, јер је и иравосудан. Клд не би било Вожјег иравосуђх, људи би били 1'ори од звијери; к<д би се само човј-^ку на ћеф пустило, да ради што хоће, брзо би земља била пакао. Помисао пак на одговорност и казну задржава човјека од гријеха. Немојмо дакле грнјешити, јер и ако пе дође одмах казна послије гријеха, знајмо, да га Бог није заборавио, већ да је Он стрпљив и спор на гњев. Пословица наша каже: Бог је сиор, али дос/иижан. т. ј. не кажњава човјека одмах, али казиа никад не изостдје оном, који се не поправљч. Разлог спорости и стрпљењу Љегову јесте једино тај, да човјек има времена, да размисли о свом сгању, а то је велики знак љубавп ГБегове ирема иама. Тој љубави треба да се о ;ужим >, а не да искушавамо Божје стриљење. Немо/ кушати Госиода Бога свога! (V. Мојс. 6, 10). Милостив и добар Госиод, дуготријељив и многомилостив (Пс. 102, 8). Ги, Који у сили владаги, судиш благо и јако пас штедиш, кад гледаш на нас (Прем. Солом. 12, 18).