Источник

Бр. 19. и 20. ИСТОЧНИК Стр. 295 радосно кличе: „Ми смо обвезани Вожанеком промислу, који је произвео реформацију, што је проповијед Вожанске ријечи получила значење, које јој припада, и заузела прво мјесто у јавиом богослужењу." Проповијед се поново родила у вјери. А буђење вјере бјеше узроком препорођаја западне цркве. ( Ве$(е: Спом. дјело: стр. Гј ), због чега и каже Лутер у предговору свом малом катихизису: „Наша служба је росгала друкчијом него што бјеше под папством (Ве$1е: СпОМ. дјело СТр. 1 2). (Наставиће се.) Свједочанства о Хришћанству у нехришћанскијех писаца првог и другог вијека — Нпкола ТеођоровиЛ , парох обровачки. (Свршетак.) IV. Још код једног римског историчара из чрвога вијека налазимо трага о Хригаћанегву, али тек: ријед два и то код Оветонија (70 —140). Пишући историју римскијех царева код цара Клавдија (41—54) вели, да је цар Јудеје, коЈи занесени за Христом између себе непрестано иравише нереде, изгонио пз Рима... и ') Овај цитат је у толико важан, што он потврђује ријечи ЕванЈјелиста Луке у Дјел. Апостолским гл. 18. ст. 2, гдје се наноди ово тако рећи од ријечи до ријечи. То је већ други пут пгго изгоне Јудеје ради свађе и немира из Римп. Још цар Тиверије је морао да устане енергично против њих, те да младиће узме у војску и пошље их у предјеле, гдје је најстрожија клима, а остале Јудеје „и још с њима сродне секте" под пријетњом вјечите робије да изгони из Рима. Под изразом „сродне секте" трвба разумјети Хришћане, јер у то доба Хршпћане нијесу дијелили од Јудејд, него су држали да је то једно и исто само с неком незнатном разликом. ^ЈиАеогит јиуеп1и1ет рег $реслет< $асгатеп1г ш рго^гпсгач %гаумпх сое1г сИ$(пдиИ, геНдиг.ч %еп(и еји$с1ет уе1 НтШа хес1ап1е$ игВе $иттот1, хиа роепа регреЛгше хег^ИиАп пгп о6/етрегах$еп( а — Тгдеггих с. ј 6, Послије смрти Тиверијеве почеше се Јудеји и Хришћани опет враћати у Рим, али Јудеји у својој мржњи против Хришћана, непрестано су правили нереде, који се више пута извргли у крваве туче, тако да је цар Клавдије око .50. године, издао ону заповијест, коју спомиње Светоније и св. Еванђелист Лука. •) Јис1аео8 11при1аоге Сћгеако аззМав 1ашцНап(;еа Кота ехриШ. — С1аи(Ј1аа с. јЈп.