Источник

Стр. 296

источник

Бр. 19. и 20.

Но мора бити да ни ова забрана није дуго трајала, јер 61. год. св. аностол Павле налази у Риму већ велику храшћанску црквену општину. Још на једном мјесту спомиње Светоније Хришћане, наиме у историји о Нерону вели ово: „ Смршиом казном су кажњавани ХришДани људи који се држали неке нове и оиасне иразновјерице. 1,11 ) Дакле и овај писац потврЈјује крваво гоњење Хришћана под Нероном и ако га не описује онако опширно као Тацит у својим Аналима. V. Постоји још једно прастаро писмено свједочанство о Христу, које је до половине прошлог вијека било непознато. Енглески богослов и оријенталиста ШгШат Сиге1оп у који је издао и превео многе важне старе рукописе на сирском језику, написао је 1855. године књигу под насловом „ Зр1сШе<гшт Зуггасит, еоп1атш^ гета1п» о^ ВагсЈезап, МеН(;оп, Атђгозе аиЛ Мага Ваг Негаршп (БопДоп 1855) —- у којој се између осталијех налази и једно старинско писмо на сирском језику Мара Бар Серапиона , писмо сину му Серапиону. Једини рукопис овог писма чува се у британском музеју и штета, што је доста нејасно, пгго није критички обрађено у Сигекта, него има такијех мјеста, да их је скоро немогуће разумјети. Ово је писмо прилично опширно и могли би исгина из њега само оно цитирати што се односи на Христа, али како ово писмо, колико је мени познато, још није штампано на српском језику, мислим да не ће бити вгорег, ако га у што опширнијем изводу штампамо, а то тим прије, што је и горе поменута књига \УПНат Сиге4опа доста ријетка. Из садржаја видимо, да је Мара Сирац из Самосате, старе престонице сирске провинције Комагене, која лежаше на десној обали Еуфрата. Писао га је своме сину, који се васпитао на страии, из прогонства као римски заточеник. А могао га је писати крајем I. стол»ећа, јер су Самосату Римљани освојили 72. године, дакле на двије године послије разорења Јерусалима за владе цара Веспазијана. Које године баш незна се, али да је у првом вијеку несумњиво је. На челу писма, већ по тадашњем обичају, стоји: „Мара Бар Серапион, поздравља свог сина Серапиона!" За тијем говори како се радује, што му син приљежно учи и шта више, да је показао успјех риједак за дијете његовог доба, а то га као оца тјеши, но ипак као човјек, који познаје људе и њихов начин мишљења и живота, поклања много вјере грчкијем филозофима, које такођер добро познаје — пише ')• АШкЈј виррНсш СћпкНаш, веппв ћотјпиш аирвмШЈопЈв иотае в! та!евсае. — ^его с. 16-