Источник

Бр. 21.

ИСТОЧНИК

Стр. 329

намјера и прилике слажу са моралним законом), али много боље је ако се из љубави чини. У хришћанству нема вриједности, што се чини из морања, силом или из страха, јер ту мањка главна побуда, а то је љубав. У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх на поље. Ко се боји, није савршен у љубави 1 ). А зашто све из љубави, љубављу и за љубав? Зато, јер је Бог љубав , јер је Узрочник свега, па и закона о љубави — Љубав 2 ). (Свршиће се). ») I. Јов. 4, 18 ; ») I. Јов. 4, 8, 16.

Из црквеног правила — израдио: Јоваи Дим. Јовановнћ. [Рељево.] (Наставак.) Недјељно јутрење. Почиње и свршава се као и свакидашње јутрење све до »Богч Гогподк...« Еог-ћ Готодк И ГДКША НД/И-Л... 4 пута. Тропар васкресан 2 пута 1 ). С,1лкл н нмн^: богородичан владајућег гласа. Господн по/инлУи 3 пута. Сдлкл н нмн^: и Катизма. и нмн^: АллнлМа 3 пут. С ЛЛ&А ТЈЕ-б Еож( 3 пут. Мала јектенија 2 ). Сједалан први 3 ) / Први тропар на првом сједалну. Затијем припјев: »Вогкркни [ Господи Еож( лтои... и други тропар. Ола &А н нмн-б: богородичанОвкко се поји, кад свети вема тропара- Ако пак свети има свој тропар, онда шротар васкресан 2 пут Слдкд: тропар светога, ц нми^: богородичан по гласу тропара светога. Ако има два тропара светога онда шроиар васкресаи 1 пут, троаар првог светог; Слдкд: шро-пар другог светог И нмн^: богородичан по гласу троиара другог светог. Богородичан владајућег гласа поји се на првом сједалну на Сллкд и нми^, а богородичан са првог сједална се у том случају сасвијем изоставља. Ако у Недјељу падне Богородичан пр'зник, или је пред — или попразнство, онда се поји троиар васкресан 2 иут, Сллкл и нмн^: тропар тразника Богородице односно тред — или у тоиразнству тротар иразника. Ако у Недјељу падне свети, који има тропар, а уједно је пред — или попразнство, онда се поји тропар васкресан 2 иут, С/МКи: тропар свегиога и нмн^: шроиар пред — или в отразнства. Ако је два тропара светога, онда се поји тропар васкресан 1 пуш, шротар трвог свешог, С,мк<1 : шротар другог светог, ц нмн^: троиар иред — или иоиразнства. На Господске празнике кад падну у Недјељу поји се само троиар иразннка 3 иут. 2 ) Ову јектеннју свештеник говори увијек пред царским вратима (Типик гл. 2. јутрење). Ова се јектенија говори нослије катизама само у празничне дане, наиме кад се у сједалнима садржн хвала а не мољење. Такви су сједални из Минеја недјељпи сједални ив Октоиха и празнични сједални из оба Тријода. Ова се јектенија назива по некад и јектенијом сједална („Типик" на велики Иетак на јутрењу). 3 ) Недјељом се увијек поју СЈедални из Окгоиха, само кад у Недјељу падне Бозкић, Богојављење, Преображење, Крстов дан (14. свптем.) осим тога на Цвијети, Томину Педјељу, Духовл, Недјељу св. отаца пред Божић, ако она падне 24. децем. поје се сједални из Минеја, Тријода, одчосно Пентикостара а не из Октоиха. На Богородичне и светитељске правнике поје се сједални из Минеја, ако празник не падне у Недјељу. Догађа се да два празника иадну у један дан, онда се у том случају сједални једнога ноје на одређеном мјесту нослије катизама а сједадни другога пак послије полијелеја или послије 3. пјесме канона („Типик" гл. !), 24. Фебруар, 23. април, 8. мај, 56 гл. о храау.)

►