Источник

Стр. 328

ИСТОЧНИК

Бр. 21.

Како у мало ријечи много изрече! Понављајући Мојсијев закон Христос га надопуњава, јер јасно излаже дужност љубави према Богу и ближњима. Можемо рећи, да је тек од Христа постављено начело праве (хришћанске) љубави, која се у животу људи има остваривати у љубави према Богу и ближњима. Начело то тако је велико и узвишено и замашно, да Христос оном законику вели: 0 овим двјема заповијестима виси сав закон и пророци. Врлина и узвишеност Христовог моралног закона над свим осталим људским правилима и начелима лежи у простоти облика ове двије заповијести, које су уједно тако богате и обилне садржином. Разумијевати добро ове двије заповијести — а јасније већ не могу бити — радити, како оне налажу, значи: бити хришЛанин. Начело хришћанског морала јесте закон о љубави. Тај закон као опћи, вјечит, неизмјењив и увијек сталан потребан је за човјека као правило, које му путе живота има освјетљивати. Јер и ако људи за поједине прилике стварају себи начела рада и живота, јогп то није довољно, јер су те животне прилике шарене и неједнаке, а ми морамо имати сшалну основицу свега нашега дјелања. И ако додуше постоји у нама уро^ени природни морални закон, ипак то још није доста, јер тај закон ни код једног човјека није у свима расположењима душе увијек једнак, а камо ли да је код свију људи разноликих ћуди! Зато ово позитивно начело хригнћанске љубави, које не крива ни тамо ни амо, назива св. апостол Јаков законом царским 1 ) погледом на његову важност, опширност и опћенитост; а св. апостол Павле говори, да се сва поједина одређења и заповијести садрже у закону о љубави: Који љуби другога закон испуњава 2 ); љубав је извршење закона 3 ); сав закон изкршује се у једној ријечи, то јест; љуби ближњега својега као себе 4 ). Кад је закон о љубави главно начело хришћанског живота, онда је главни покретач читавог човјечјег рада љубав. И у животу и раду човјека пред судом хришћанским морала пита се строго и у главном то, колико човјек ради нешто из љубави? Љубав је мирисни зачин нашега живота и рада. Ако љубави нема, дјелу опада цијена. Ако језике човјечије и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно, које звони, или прапорац, који звечи. И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру, да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје, да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже 5 ). Свако добро лјело пред судом морала јесте добро (ако му се предиет, ') Јак. 2, 8: *) Рим. 13, 8; «) 1ћ. 10; 4 ) Гал. 5, 14 ; <>) X. Кор. 13, 1—3 ;