Источник

— 65 —

Ако и одхрани синове своје, Ја Иу их учиниши, да буду без дјеце (Осија 9, 12). Не доции Љсиод с обеЛањем, као гито неки мисле да доцни, него нас трии, јер не$е да ко иогине, него сви да до^у у покајање (II. Петр. 3, 9). Ако зло чиниш, бој се / (Рим. 13, 4). Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и шриљења не знају%и, да те доброта Божја на иокајање води? (Рим. 2, 4). Не варајте се, Бог се не да ружити! (Галаћ. 6, 7). 32. 0 самообмани. Бог је дао човјеку разум, да може живот свој свјесно водити мети његовој, разумијевати га и уживати у њему. Но и поред разума често је човјек неразуман. Да каквим бисмо могли назвати онога, који ради и живи ускос здравом разуму, који пада у гријех и тим штети себе толико, да му сав живот постаје сасвим пропуштен и да долази до сасвим другог резултата, него што би требало? Неразумност се човјекова вајбоље огледа у самообмани. Упркос здравом разуму често се човјек повађа за варљивошћу, сматрајући у њој сврху свога живота. Колико пута чокјек вара сам себе и зове у помоћ и разум свој, да му он нађе разлога, којим би оправдао свој неупутни живот! Младић зна, да је сваки гријех заторан, па се ипак одаје развратиу животу, јер обмањује сам себе, да ће он бити изузетак да њему гријех неће шкодити. У сваком гријеху вара човјек себе, јер чим гријех и порок овлада њим, здрави разум губи своју моћ, а мјесто њега говори страст. У страсти зачета мисао изгледа човјеку здрава, па зато многи об*ањују себе, а и не знају, да чине то. Зар сребро•љубац вјерује, да не ради добро? Не, он мисли, да је само његов живот и правац мишљења оправдан. Самообмана се дакле рађа из страсти, из грјеховне наклоности. Она траје толико дуго, догод човјек робује гријеху, догод нема слободног здравог мишљења. Је ли потребно набрајати човјеку штету од самообмане? То није ни могуће, јер као што може човјек себе обмањивати у сваком погледу, тако је и штета свестрана. Сваки је већ искусио то, јер сви долазимо у прилику, да ма како себе обманемо. Свако разочарање у животу јесте пошљедица наше самообмане. Човјек није толико при данашњем ском разуму јаки, да би се могао сачувати од сваке самообмане. Сваки човјек себи ласка, па тим пада у заблуду. Зато треба да је сваки на опрезу, па чим примјети, да вара себе, нека раскрсти с варљивом мишљу, јер га ова иначе може далеко одвести. Самообмани има лијека, а то је испитивање своје душе, 9