Источник

— 6*6 познавање себе, или упоређивање живота свога са законом Вожјим. Морални закон јесте огледало, у ком ће човјек, чим погледи у њега, јасно себе видјети. Зато треба човјек да чешће себе испитује, да се гледи у том огледалу, да види, шта му треба на себи лијечити и исправљати. Нека се не узда у тагитину иреварени! (Јова 15, 31). Не дај срцу моме да застрани па зле иомисли, да измишља разлог гријеху с људима, који чипе безакоње! (Нс. 140, 4). Неки се пут чини човјеку ирав, а крај му је иуш к смрти (Приче 14, 12). Не варајте себе! (I. Кор. 6, 7 и парал.). Ако ко мисли да је што., а није ништа, умом вара себе (Галаћ 6, 3). Свакога куша његовч сласт, која га вуче и мами (Јак. 1, 14). Ако речемо, да гријеха немамо, себе варамо и исгаине нема у пама (I. Јов. 1, 8). Четрнајста недјеља по Духовима. Мат. 22, 2 —14.

2. Р(че Господк иј )Н тч 8 смо : оуно« довис/А царствп њкесное чмок^ккб царк>, иже соткори враки смн8 ское,и8. 3. И посм рдкк1 ски>А призкати ЗКЛННК1Д нд КрДКИ, Н Н{ \от/.\\8 прУи ги. 4. Плки посла ипк1 рачм, глаголА: РЦК1ТЈ ЗК<ЖНК1ЛГК: С8, 0К'кд г К /ИОН оуготока\'ћ, 10НЦК1 ^иои и оупитлнна/Л исколенл, и кса готшка: прЈндите на прлкн. 5. Они ЖЈ НЈКрЕГШЕ ШИДОШЛ, ОК г К укад нд село ское. ои г к же на кбгми СКША. 6. Прочж ж( е/ише рдкшк г ћ епџ, дослдиша и оукишл и^к. 7. И слкпшкп^ цлрк тои разгн'к« клса , и послак'К ки>А скија , погбви оук?ицк1 онк1, и градт! и\* г к злжже.

2. Рече Господ ову причу: царство је небеско као човјек цар, којн начини свадбу сиеу своме. 3. И посла слуге своје, да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи. 4. Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед евој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су и све је готово; дођите на свадбу! 5. А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој. 6. А остали ухватише слуге његове, изружише их и побише. 7. И кид то чу цар онај, разгњеви се, и пославгаи војску своју, погуби крвпике оне и град њихов запали.