Источник

Стр. 339

На достојан начин је дозвољено тежитн за проповједничком службом и понудити се за исту. Лутер у својим стоним бесједама говори о томе ово: Морају се образовати млади људи, који ће изучавати св. Писмо, те ће према томе знати, да се спремају за проповједнике и да ће као таки употребљени бити. Ако се упразни какво проповједничко мјесто, па се ови понуде, да врше те дужности, то тада није наметање. Наметати се значи другог потискивати, А ако је каква парохија празна, а ти кажеш: „радо бих послужио, кад би ме за то мјесто употребили", па ти' жељу испуне, то је тада прави позив и редовно призвање. Ни један проповједник не треба свој позив да напушта, ако види, да је међу невјерном браћом или да га неки зли и самовољии парохијани непријатељски нападају и гоне, јср Вожји слуга не треба о том да мисли, како да проживи у св ј ј служби без нападаја и отпора. Та и сами свети и пророцп миого су претрпјели међу злим и тврдокорним људима, проповједајући ријеч Божју. Тек кад се цијело село — опћина дигне против проповједиика, тат,а тек нека га напусти. А док има само двоје трпје, који га радо слушају, кад проповј^да ријеч Божју; то мора ради њихова спаса остатп и трпјети и највеће невоље и тешкоће. Исто тако ие прилнчи, да проповједиик ради свог бољитка, веће части или мањег посла прелазп из ј<\дне парохије у другу. Јер проповједник је позван за пзвјесну општину. Само су апостоли били послани у сав сиијет да уче, а ппшље њих није нико добио тако назначење. Проновј -дници треба да знају, да су они, по нарочигом нзбрању и позиву си. Духа, одређени на службу извј *сној општнни цијелог сног иијека, као н. пр. мати и отац свом дјетету. Само тако могу сачувати паству своју од лажних учења н непозваних учитеља. Промјена парохије је дозвољена — шта више мора бити — ако црква сама позове кога на друго мјесто. Ко је позван за проповједника, тај је по схватању Лутеровом већ и иосвеКен. То се јасно види из његове књиге „РјајЈепгоеГће (посвећење попова). У једној својој стоној бесједи описује посвећење Бенедикта Шумана, које је било у нелељу 22. априла 1540. овако: „Прво сам прочитао из „апостолских Дјела" повјест о полагању руку на Павла и Варнаву, затим поуку Павлову Титу и Тимотеју о иастирској дјелатности а Бенедикту сам рекао ово: Тебе је избрао Роспод за проповједника. Предај му се душом и тијелом. Моли му се, да те уздржи у твом узвишеном позиву и уда.љи од лажна учења, јереси и оекти. Почни своју проповјед са страхом н молитвом и истрај у Христу".