Источник

Стр. 340

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 22.

То је био главни дио Лутерове молитве, пошље тога положио је своје руке на њега и молио се клечећи, читајући гласно молитву Господњу. Пошто су послије тога обојица устала, Лутер подиже своје руке и очи к небу, говорећи: „Господе Воже, небесни премилостиви оче! Ти си нам обећао, да ћеш услишати наше молитве, ако се само будемо молили у име 'Гвога Сина. Уздајући се у то Твоје обећаље, молимо Те, да овога слугу Твоје ријечи, Бенедикта пошљеш на жетву, да благословиш његово дјело, да отвориш уши Твојих вјерних, да чују Твоју рјеч, да се Твоје име слави, царство умножи и црква повећа! Амин". Ш. 0 дужностима проповједниковим. Тешке су и велике дужности проповједникове, па се стога и тражи од њега постојан, озбиљан, умни и наравствени рад. Први, а може се рећи и једини предмет, којим треба проповједник да се занима, треба да је св. Писмо (Јован 5, 39; к. Тим. 3, 14, 15). Ја видим, говори Лутер, да у народу има много књига, но нијесу све оне чисте и не тумаче све тајну Хришћанства. Учитељ ријечи Божје не треба, да се држи њих, пошто из њих не може црпсти проповједи. А има их, који се држе истих, не моле се Богу, не читају и не мисле о св. Писму, као да св. Писмо ни не треба читати. Св. Писмо сваком показује, како и шта треба да мисли, оно нас штити од ђавола, свијета и тијела. Није доста само једанпут прочитати ту велику књигу. На њу треба обратити најозбиљнију пажњу и о њеним мислима што дубље размишљати, јер за проповједника нема скупоцјеније књиге од св. Писма. Они се варвју, воји мисле, да је доста само једном прочитати св. Писмо. Ђаво се користи њиховом нехатношћу, да би их завео. Таки полуучени (полуобразовани) људи нису ни од какве користи на земљи. Ти људи, кад једанпут само прочитају св. Писмо, неће никог више да слушају, држе да су најпаметнији, најискуснији и да их нико више ничему не може научити, пошто они све знају. А то је све само због тога, што су ријеч Божју лакомислено читали а не са страхом и трепетом и са дубоком смиреношћу. Ја сам често сам на себи осетио те ђаволске нападаје и сад их још једва одбијам. Ја, сада већ стари доктор и проповједник, знам св. Писмо боље него и један од тих надримудраца, па ипак и данас свако јутро очитам десет Божјих заповједи, символ вјере, оче наш и сваки дан се забављам св. Писмом и водим борбу са ђаволом. Па ипак поред свега