Источник

— 84 —

ном још иските и увеличају, само да што прије сруше свога ближњег. Ово пошљедње бива код људи, којима је завист, злоба и злурадост пустила дубоко корјење у срце. Бога човјек не може искушати. Он се вара љуто кад мисли, да је искушао Бога, јер Бог види и најскривенију мисао нашу, па зна и све наше намјере. Ако ипак видимо, да се човјек више пута извуче из опасности, у коју је својом кривицом упао, то се има приписати Божјем стрњљењу, а не незиању Бзегову. А већином такви луди људи зло пролазе, преваре се у рачуну, па испаштају пошљедице свога лакоумља. Опаспо је дакле Бога кушати, јер то је гријех који омаловажава Бога, те се љуто човјеку свети. Човјека пак кушач може преварити. Но и ту брзо долија. Превари ли једнога, двојнцу, брзо му провиде људи душу, те му се и не вјерује, па често мора сам кусати оно, што је удробио и намијенио ближњем своме према оној : ко другом јаму коиа, сам у њу иада (Приче 26, 27). Неискреиа се човјека и ласкавца свако чува као опасна непријатеља. Честит човјек ваља да је увијек чисте душе, да не подилази свом ближњем с леђа. Искреношћу и честитошћу ће увијек даље доћи, јер неискреност и ласкање нијесу ништа друго до лаж, а у лажи је илитко дно. Ни Бога ни људе не ваља кушати, јер је обоје гријех, који не остаје без казне. Хришћанин као Божји слуга треба да у свему испуњава вољу свога Господара, а Вог заповиједа и тражи од нас чисто срце и племениту душу. На сироту нападате и коиаше јаму иријатељу своме (Јова 6, 27). Хвашају се убоги иријеваром, коју измишљају безбожници (Пс. 9, 23). Усша си своја иусшио да говоре зло и језик швој илеше иријеваре (Пс. 49, 19). Усша безбожпика су замка грартима (Приче 11, 9). Оиадач тумара/уЛи издаје тајну (Приче 11, 13). Незлобиви вјерује свакој ријечи (Приче 14, 15). Не кушај оне, који су јачи од шебе! (Сирах 3, 21). Одбаците лаж и говорише исшииу сваки са својим ближњим ! (Ефес. 4, 25). 40. Свеза старог Завјета с новим. Божја воља јесте увијек једна и непромјењива, јер је и Бог непромјењив. Од увијек воља Божја жели човјеку добра и помаже му напретку и усавршавању. Но човјек је промјењив. Он се развија и усавршака, те не може увијек једнако хвалити вољу Божју. Двије