Источник

т- 85 велике фазе развића човјечанства представљају нам два Завјета, два савеза Бога са човјеком: стари и нови Завјет. Оаај први можемо сравнити са дјетињском добом човјекова живота, а пошљедњи је мужевно, зрело доба. И стари и нови Завјет јесу ивраз воље Вожје. Међу њима пак има доста разлике, јер стари је непотпун, а нови потпун и савршен. У старом Завјету је човјек настављан и спреман за нови: у њему је главно Божје обећање о будућем Искупитељу, а у новоме је то Божје обећање испуњено. Разлике између старог и новог Завјета, односво несавртеност старога према новоме, не долази можда од разлике у вољи Божјој, да је наиме у једној прилици Бог једно хтио п тражио од човјекћ, а у другој друго, него је то због самога човјека. Непосредно послије пада свога није могао човјек одмах примити Исгсупитеља, већ је треЗало, да у њему сазрије свијест о душевној му болести. Зато у то доба човјек није могао ни примити ни појмити потпуно вољу Божју, као касније, кад му је ту вољу објави > сам Богочовјек, Исус Христос Воља Божја је увијек тражила од човјека оно, што ои може и што је човјек постајао савршенији и зрелији, Бог му је у све већој мјери откривао Своју вољу. Има разлика између старог и новог Завјета, ну пошто су она оба израз воље самога Бога, мора бити међу њима и тијесне везе. И заиста је та свеза у сврси, коју је човјек требао постићи и једним и другим Завјетом. Сврха старог Завјета бијаше спасење, а то је сврха и новога. Спасење је за старозавјетног човјека била вјера у будућег Искупитеља, а новозавјетни се спасава вјером у Искупитеља, који је је дошао. И један дакле и други представљају непрекидцу бригу Божју око човјечијег спасења. Пошто им је сврха једнл, то су н средства за њу у оба Завјета морала бити донекле иста. Средство за постизавање сврхе бијаше и у старом Завјету закон, као што је и у новоме. Наравно изме^у једног и другог закона морало је бити разлике, која је зависила од душевне јачине и зрелости човјечије. Но копча између једног и другог Завјета бијаше љубав, која је највећа заповијест како у новом тако и у старом Завјету. Стари Завјет је хтио, да човјека приближи Богу, да се у човјеку развије љубав према ? Њему. Друга и пета Мојсијева књига, као и пророчке, јесу особита потврда томе. А уз то се требаху у човјеку развити и племенити осјећаји према људима, ближњима. Љубав према Богу и ближњима не бијаше истина у старом Завјету онагсо узвишена и потпуна, као у новоме, но са нижега морало се пењати на више. Старозавјетне заповијести биле су довољне, да доведу човјека до узвишенијег схвчћања