Источник

— 91 —

заробише, те га бос и гологлав сам опет унесе у цркву. Па пе само њега, него и саму слику његову поштоваху први хришћани тако, да прије и главу даваху, него што би се растали с тим драгоцјеним аманетом својим. Али временом ослаби то поштовање. И данас му се ми клањамо и побожно пред њим метанишемо, али само кад га видимо у цркви босиљком украшена. Иначе се не сјећамо, да нам је то највећа драгоцјеност, или и ако се сјећамо, мислимо да је довољно, кад се пред њим прекрстимо или кад откријемо главу, кад прођемо мимо њега. А колико њих ни тога не чипи! А зар је данас значај његов за нас мањи, него у вијекове прве? Зар добисмо данас можда други знак, којим се прије можемо спасти, него њим? — Нема тога знака, нити ће га икад бити. Него данас други вјетар дува, данас су нам многи други послови пречи од вјере и побожности. Заборависмо, да је то прво и главно, а све друго споредно и мање важно. А може се лијепо и бити побољан и уједно тачан и марл^ив и у другим пословима. Може се само да је више љубави према крсту Росподњем, да је чешћих мисли о великом значају његову. Не састоји се поштовање крста Спаситељева само у метанисању, нити у задијевању босиљка његова за икону, већ треба појмити и знати, шта нам је ск; треба знати, да он има велику своју науку, па по тој науци и живјети. Тако ће се међу нас опет повратити она времена стара, кад је човјек био од Бога благословен за вјеру своју и побожност, за узоран живот свој и света дјела, која и доликују правом хришћанину. Друге теме: 1. Старозавјетне праслике (ст. 14); 2. Љубав Божја према свијету (ст. 17). 42. Старозавјетне прасдике. Предмет очекивања старозавјетних Јудејаца бијаше још у рају обећани Спаситељ. За долазак РБегов ваљали се Јудејци честито спремитн. Та је сирема требала бити у том, да Јудејац одржи у себи чврсту вјеру у Божје обећање, да ће се из његове средине родити Спаситељ свему свијету и да га та вјера расположи, да и животом својим буде што честитији, што достојнији позива, који му је Бог намијенио. Да одржи међу Јудејцима вјеру у будућег Искупитеља чисту и јаку, упогребљавао је Бог разне начине. Јеврејски је народ био наклоњен идолопоклонству, те је и падао у тај гријех, чим му се давала прилика. Зато су и средства за одржање вјере у том народу морала бити разноврсна и многобројна. Бог је зато чешће понављао