Источник

— 92 —

Своје обећање о Искупитељу, а кад је јеврејски народ постао Божји избрани народ, дао му је Бог синајски закон, па затим пророке. Међу тим средствима за спремање Јудејаца за дочек Месијин особито су значајне праслике. Прасликама називамо оне старозавјетне догађаје, који су сами собом цртали и напомињали избраном народу будуће, новозавјетне догађаје, особито оне, који ће бити од велика значаја за уређење нове Цркве. Праслика има у старом Завјету врло много. Навешћемо само некоје. Већ у прво доба човјечјег живота на земљи јавља се велика праслика Христова у Авељу, убијеном од злога брата Кајина; Авељ представља Христа, Кајин — Јудејце. Затим жртва Авраамова, гдј е Исак представља Христа, како приноси Себе драговољно на жртву за гријехе свијета (по предању на истом оном брду Морији, на којем је Исак требао бити жртвован). Јосиф је добротом и недужним страдањем својим такође слика Христова. Мана у пустињи и вода из камена представља св. тајну причешћа; бакарна змија у пустињи — распеће Христово; обрезање јудејско — крштење хришћанско; скинија са свим својим уређењем — новозавјетни храм; Давид је такође у многоме слика Христова; тридневни боравак пророка Јоне у утроби морске звијери представља Христа у гробу и т. д. Праслике су имале особити васпитни значај за Јудејце, јер су они знали за њихов значај. Оне се много пута подударале са пророштвима, те тим тако рећи унапред биле потврда пророштвима. А и Христос их је нава^ао и говорио, да ће се испунити. Зато их и хришћанска Црква ради велике кажности њихове у историји развијања побожности и у дјеловању Промисла Божјег према човјеку високо цијени. Род зли и пЈрељуботворни тражи знак и пе~&е му се дати знак, осим знака Јоне ироро/са. Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и гари ноИа. шако ~Ке биши и Син човјечуи у срцу земљв три дана и три ноЛи (Мат. 12, 39—40). Авраам прими знак обрезања (Рим. 4, 11). Адам је слика Онога, Који ш&адијаше доЛи (Рим. 5, 14). Обрезани бисте обрезањем нерукотворним одбацивши тијело гријеха месних обрезањем Христовим (Колош. 2, 11). 43. Љубав Божја према свијету. Сав свијет, а особито човјек, јесте дјело руку Божјих. Бог је свијет створио из велике љубави Своје, јер пе хтједе, да се погрузи Сам у Своје божанство, већ да и створови у њему учествују. Бог