Источник

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 107

дјелом или помислом, кроз цио мој живот до данашњега дана. — Приближио се крај моме животу и молим те безодвлачно удостоји ме божанске причести." Натаиаил испуни вол.у угодника Божјег: по свршеној исповнједи причести га божанским тајнама Христовим. Послије овога преподобни Саватије престави се мирно у Господу, а соба, у којој се он мољаше испуни се неисказаним мирисом (Чзт. Мин. 17. апр.). 9. Св. мученици , затворени у тамницу због исповнједања православне вјере, — настојаше свима силама, како да се удостоје св. причегаћа, да се што тјегање у овим божанским тајнама сједине с Господом и ступе у загробии живот са залогом вјечнога живота (Јов. 6. 53—58). „Преподобномученик Лукијан пресвитер, послије многих различних мука, бјеше једном свезан и бачен у тамницу, и овдје пролежа на оштром камењу до 40 дана... Освану празник Вогојављења Господња; св. Лукијан силно жељаше да се причести св. тајана, као и остали хригаћани, што бијаху с њим у тамници. Он се стаде ватрено молити Господу и Господ услиша молитву његову. Неки хришћани ;онесу тајно, да их стража не опази, у тамницу хљеб и вино мученицима. Пресвитер Лукијан рече затворенима с њим: „Станите око мене и будите црква." Кад Хришћани — кажњеници стадоше око св. Лукијана рече им он: „Свршимо литургију и причестимо се божанствених тајана". „Гдје оче, да метнемо хљеб, запитагае га ученици његови, овдје нема стола (пријестола)?" А он, свезан, лежећи на оштром камењу, окренут лицем горе, одговори: „На прса моја положите — и биће живи пријесто живоме Вогу." И тако, у тамници, на прсима мученичким, бјеше свршена св. литургија, са свима одиосним молитвама, по чину и побожно, и сви бјеху причасници св. тајана." (Четни. М. 15. Окт.). На тај начин доказују примјери из живота светих, да преподобни, удаљујући се у пустињу ради подвига побожности, нијесу никако равнодушно гледалн на потребу причешћивања, као што неки неправо тврде. И код великих својих подвига нису мислили, да се оно може замијенити вјером и добрим дјелима. Без обзира на све тегакоће, пустињаци нијесу лишавали себе божанске трпезе они су иалааили у томе истиниту насладу и окрјепу за духовне подвиге. С не мањом ревности искаху причегаћа св. тајана и св. мученици. Они су сматрали то, као неопходну својину хришћанина. „Како може бити хришћанин без литургије," говори св, мучекик Феликс; стога су они носили собом спремљене дарове и причешћиваху се њима пред мучењем и смрћу. „У почетку 3-га вијека, — приповиједа Бароније, — у соби св. м. Доминика, нашао је игуман земљану кадионицу и свијећу и ковчежић, а у њзму св. жртву." Ватворени у тамницу, до-