Источник

Стр. 108

источник

Бр. 4.

биваху св. причешће кроз вјерие, који су се при томе подвргакали често пајвећим опасиостима од стране незнабожаца, а у случају немогућности да добију св. дарове, затворени често сами свршаваху литургију — ако је међу њима био који свештеник, — и причешћиваху се. 14. И. Христос присуствује у т. евхаристије, као савршени Богочовјек, уз то у свакој, па и најмањој частици езхаристичких дарова. „Вјерујемо, да се у свакој па и најмањој частици претворенога хљеба и вина налазило не ма какви посебни дио тијела и крви Господње, већ тијело Христово свагда цајело и у свима частииг једао, и Господ Христос присуствује по суштаству Своме, т. ј. с душом и Вожаством или савршеии Вог и савршени човјек. Стога, ма да у једно и исто вријеме бива много свештенодјејствб у васељени, али не много тијела Христових, већ један и исти Христос присуствује истинито и стварно, једно тијело његово и једна крв у свима посебним црквама вјерних. И то није зато, као да тијело Господње, које се налази на небесима, силази на жртвенике, већ зато, што х.љеб предложења, приуготовљен појединце у свима црквама и који се по освећењу претвара и пресугптаствљава, постаје једно и исто с тијелом, које је па небесима. Јер је у Господа увијек једно тијело, а не многа тјелеса на многим мјестима: зато и тајна ов.ч, по опћему мњењу, јест заиста чудесно, које се постиже само вјером, а не умовањем човјечје мудрости, чију сујету и безумну радозналост гледе божанских ствари одбацује ова света и горе разјашњена жртва." (посл. ист. патр. чл. 17.). 15. У лицу свештеника свршује т. причеш^а сам И. Христос. Свршујући евхарисгију и приносећи Вогу бескрвну жртву, свештеник представља у својој особи великога Архијереја И Христа Сина Вожја, који с.вештенодјејствује и приноси Вогу Оцу на жртву, по дужности вјечнога свога светитељства, хљеб и вино, који су претворени на олтару црквеном у само тијело и саму крв Христову; стога свештеник исповиједа: „Тм ко еси принсгди и принопшкш, и прУе/ МЛаи и раздакае/иуи, Хрте Еоже нашк! „И сада присушвујв Христос говори св. Златоусти „ украшујуКи ову шраиезу. Јер украсивши ону на вечери, Он украшује и ову сада. Није човјек, који чини, да предлежећи дарови постану тијело и крв Христова, већ сам Христос, који се за нас разапео. Сликајући собом образ Христов, стоји свештеник и приноси молитву говорећи: г'п естк т^кло Л1ое. А благодат и сила Божија јест, која све свршује."