Источник

источник

Стр. 113

бав може га оправдати. Рекох, да је много теже ништа не тражити за себе, него, кад се добије, одрећи га се. Морам узети ријеч натраг! Тако је само код дијелом себичннх срца. За љубав није ништа тешко. Ја вјерујем да је јарам Христов лак. Христов јарам је пут к животу. Најочигледнија је поука у Христовој иауци да: није срећа у добивању, него у давању. ,,Много је блаже давати, него примати." Пола је свијета на кривом путу к срећи. Оаи држе да је сва срећа у имању и добивању и кад им све стоји на служби, а не увиђају да се она сасгоји у давању и служењу другима. ,,Ко хоће да је највећи међу вама, тај нек вам буде слуга" Ко хоће да је сретан нек упамти да има само » јздан начин: — „много је блаже давати, него примати." (Свршиће се.) јПосланица св. апостола Павла — Ефесцима. (Исагогичка црта). Посланица Ефесцима спада у ону групу посланица св. ап. Павла, у коју и посланице: Колошанима, Филибљанима и Јеврејима. У посланици Ефесцима понајвише се раскрива наука о цркви као тијелу Христовом, и о Христу као глави тијела црквина; у посланици Колошанима — наука о божанском достојанству Христовом; у носланици Филибљанима говори се о понижењу Христовом; у посланици Јеврејима — о првосвештеничкој служби Господњој. Посланица Ефесцима, као и ове, што су споменуте, а које се називљу »христолошким« иосланицама незнабошкога аностола, написана је без сумње у тавници (3, 1; 4, 1; 6, 20). Спорно је само питање, у којој је тавници нагшсана, да ли у кесаријској или римској. Има више разлога, да се прими ово пошљедње мишљење. У прилог овоме иду понајприје авторитетне ријечи старих тумача посланице. Тако св. Јован Златоусти у уводу к тумачењу посланице примјећује: »она је писана у Риму, гдје се апостол налазио у тамници, као што и сам каже: Л10ЛИТИА Ш /ИН^, ДД ДЛГТТч !А /1111 [ЛОКО КО ШК[ј>3!ШЕ о"у[ТТ, ,110И^"К П* Д(ј!ЗНОКШ1(Л1к (КН3ПТИ ТДИиХ клдгок^гткоктпн, ш ш/иж! посолмтк8к> ко оузл;сћ (Ефесц. VI. 19—20). Истог је мишљења и бл. Теодорит (М^пе 82., 508), бл. Јероним (М1<гпе 26, 553, 554), АмвросиЈе (МЈ^пе 17, 373). Да је посланица написана у Риму, свједоче и многи рукописи, који имају на крају овакав потпис (зићзсаркт): 'Ефвасои; еурасруј атсо ТЛјаујј. И сам ноложај апостолов, како се слика у посланици Ефесцима и сродним јој Христолошким посланицама, боље одговара тавници римској, него ли кесаријској. Тако се апостол већ дуже времена, као што се види, налази у сужањству, његово страдање за Христа траје и даље (Ефес Ш. 1; Колош. 1, 24). Из посланица се види, да св. Павле и даље стоји у живом саобраћају с другим гдрквама, да живо прати стање њихове вјере и живота и опасности, које им грозе (Ефес. 1, 15, Колош. 1, 7, 8; 2, 1, 2 и др.); око апостола налази се знатан број сатрудника му (Колош. 4, 10 — 15); и за неке од њих зна се за сигурно да су са апостолом дошли у Рим (Д^ан. 27, 2). Овака релативна слобода апостолске проповиједи појимљивија је у сужањству римском, гдје је св. Павле живио у посебној кући са војником, који га је чувао и могао је дозивати к себи и примати важније личности од Јудеја