Источник

Стр. 114

ИСТОЧНИК

(Д^ ан . 23, 16 и даље) лакше, него лн у сужањству кесаријском, гдје бијаше у преторијуму Иродовом ( Д-6 ан . 23, 35), гдје га је окружавала пакост и интриге непријатеља му ( Д6 ан . 24 и 25 чл.) и гдје су могли к њему да долазе само своји (Д^ ан . 24, 22) т. ј. његови ближи и сатрудници. Кад св. Павле моли за молитве, -»дл длстча —- вели он — /ии моко ко ишрзжи о"у: г 1"ћ и даље (Ефес. 6, 19, 20), то смисао ових ријечи није тај, као да је апостолова ријеч стијешњена, да апостолу није могуће да проповиједа, па да за то моли да може слободннје проповиједати, него те ријечи значе: да ми се дала ријеч, кад отворим, (а не да отворим =— еу^о^у — и1 арепат) уста своја, т. ј. да би ми Бог дао, шта да говорим, кад отворим уста своја или кад станем да говорим, да би на тај начин, не гледајући што сам у сужањству, могао да кажем све, што сам као посланик Божји дужан да кажем«. На пошљетку и ако не знамо, уз какве је прилике био обраћен у Хришћанство Онисим, ипак је, без сумње, тај факат појмљивији у Риму, него ли у Кесарији, јер је у Риму апостол могао да прима све, који су к њему долазили ( Д 6ан . 28, 30), а Онисим је за сигурно склонио се тамо у масу различитих људи, гдје су и други бјегунци тражили уточишта. Са свим је субјективан аргуменат, да је за овако узвишену посланицу као што је посланица Ефесцима, апостол могао бити расположен да је напише само у сужањству кесаријском, гдје је цијело скоро вријеме био сам самцит и с тога »да му је природније и лакше било, да се стојећи пред лицем Господњим у умној бесједи удуби у дјело, које је на њ налагано« т. ј. у дјело обраћања незпабожаца. (Преосвешт. Теофан, страна 12; од западних Наир*.). У овоме суђењу без сумње да се преувеличава природни фактор у постанку новозавјетних сииса, који паравно не може бити искључен, јор дух Божји но уводи апостола у тајне Божје обзиром на мјесто и ноложај, у коме се он налази, него обзиром на то, шта треба вијерни да знаду о својим потребама. — Посланица Римљанима у многом потсјећа ма посланипу о којој говоримо, и у њој се апостол потанко бави са призивом незнабожаца у цркву Христову; посланица се појавила у вријеме тако рећи првобитног рада св. ап. Павла. Пошто је послапица написана у Риму, није се могла појавити прије 60 године, кад је ап. Павле био у Риму и по свој вјероватпости написапа је прије посланице Филибљапима (сопОа Лајтфуту и др.) т. ј. прије 63. године (по обичној хуронологији). Наслов послапице тсро? 'Ехеахис, а још више ријечи: „(ЈЦмлп, ко бфк-б", искључује сваку сумњу, да је посланица одређена за ефеску цркву. Ипак и у пређашње вријеме и дапас много се спори о питању, коме је посланица адресирана. Доказују иривидно врло чврстим податцима, да њезипи први читаоци нијесу били сами Ефесци, већ и друге цркве, јер да је послагшца одређепа била да иде као циркулар или окружница. Прије свега позивљу се на то, да ј ијечи 'еу 'Есреаф нема у старим кодексима: синајском и ватиканском; а нема их ни у 57 (XII. в.). Св. Василије велики у спису прогив Евномија вели, да се Хришћани у апостолском поздраву ове посланице називљу хЈЦижи« (Зутес) због њиховог општења са »С&ци.ик« и овдје, за потврду такога тумачења, додаје да ријечи, 'еу 'Есреаш послије тоГ$ о5 осу он није нашао ни код старијих писаца, нити у старим рукописима (Сопкга Еипот П. 19). Није било ријечи 'еу 'Еср1аф ни у ономе тексту, којим се служно Тертулијан, јер, побијајућн мишљење Маркионово, као да је посланица о којој је ријеч написана за Лаодикијце, Тертулијап не каже да је