Источник

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 119

д. с. п. 1887. 8. ср. Булгаковх: Наст. кн. стр. 1262; СилБченков1>: Практ. Рук. стр. 140; Ворон Ен. В^д. 1887. г.) — Само се по себи разуми.је, да се над мртворођеном, некрнпеном или неправилно крглтеном дјецом помеи умрлих не може чинити. Какав се молитвени помен има чинити над костима једнога мртвацч при преносу из једне гробнице у другу? Да ли сам чин » погјкинЈа « или само парастос? Понављање погребног чипа над костима извађеним из гробнице и неприродно је инеправилно. Неприродно из разлога тога, што се чин »погргкжУА« има свршити само у вријеме смрти извјеснога лица, што се јаспо види и из самога опијела, гдје стоји: »ГКОНЧЛКШ&А КО. иУ Ш ПрИКОМДКНМ^Ћ Де ! Е призмклит-ћ (ршдници егш 1КАи1,(НИКЛ, НЖ( К||ДИТТ1 Т^ЛО ^кртклгш И Н.1ЧНН>1!ТЂ ОЕМ1НШ< (в. ТрвбНИКЂ. ПоМ^ДОКДНП ПОГр!Е(Н1А л1ирски^"к чмок-бкт,. Стр. 207.). Неправилпо је пак стога, што је закопом опредијељено и вријеме и мјесто иогреба. Према овоме приличније је и законским прописима више одговара, ако се пад костима извађеним из гроба сврши само парастос , а никако поновно опијело. (Рук. д. с. п. 1868. 6; Ц. В&д. 1890, 46; Николе.ск ; и, ПособЈе, сгр. 775. пр. 2.). За што се гробови умрлих украшавају цвијеЋем и дрвеЋем? Обичај китити тијела умрлих, мртвачке сандуке и гробове цвијећем и дрвећем потиче још из незнабошких времена. Незнабоштво је у природи и њеним производима гледало самог Бога, те је посве разумљиво, да су дошли на мисао о тијесној вези, која постоји међу човјеком и вегетативним свијетом. Доћи на таку мисао било је могуће тијем лакше, што је живот човјека у многом сличан животу растиња. Оно изникпе, постепено расте, ојача и процвјета, сазрије, даде плода, постепено опада, док га сасвим нестаие. И само св. писмо сравњује човјека са травом »која рапо вене, у јутру цвјета и увене, а у вече се покоси и сасуши« (Псалам 89. ст. 5—6); а такође сравњује га и са цвијећем пољским, када каже »дани су човјечји као трава, као цвијет у иољу, тако цвјета« (Псал. 102. ст. 75; I. Петр. I. 24.). Јасно је дакле, да је и у незпабожаца иостојала мисао — и ако не баш сасвим јасна и одређена — о будућем, загробном животу, коју су мисао они и хтјели изразити тијем кићењем својих умрлих и њихових гробова цвијећем и дрвећем, које је служило као символ будућег новорођења и васкрса умрлих. Јесен и зима. кад растиње свене и угине, били су символ смрти, а прољеће и љето, када се сва природа пробуди и оживи — били су символ васкрса. На основу овога и био је обичај у незнабожаца, да цвијећем и дрвећем украшавају гробове својих умрлих. Н ви јеће и дрвеће метали би они или пред кућом умрлога, или би га стављали у около сандука мртвачког, или око гроба. Хришћанство пак, у коме је посве јасно изражена мисао о другом загроб^ом животу и васкрсу умрлих, није нигдје у прописима својим наредило, да се гробнице и мртваци цвијећем и другим растињем ките и украшавају, и овај обичај свакако да је најприје постао на западу, а оданде и нама иренесен. Ушљед тога иеки пасторалисте руски и нападају на овај обичај, као на варварски и са запада импортиран. Но да је овај обичај постојао и у најстарија хригнћанска времена, имамо доказа код св. Амвросија Миланског, у његовој бесједи приликом смрти цара Валентинијана II. (392. г.). Такође имамо спомена о том и код св. Григорија Богослова (329—390) у његову надгробном слову брату Кесарију. Само они напо-