Источник

Стр. 120

ИСТОЧНИК

Бр. 4.

мињу, да овзј обичај није наилазио на онће одобравање од стране хришћана. Тако св. Григорије говори: даље с тим незнабошким играма и преставама . . . даље са вијенцима и свјежим цвијећем . . . мој је дар умрломе — ријеч, ријеч која далеко дуже траје . . . Осим обичнога цвијећа и растиња имали су — сходно својим својствима символичнога значења нарочито: ружа, љубичица. љиљан, рузмарин, зимзелен, мирта, оморика, јела, кинарис, ловор, палма и др. Ружа, најљепша од свега цвијећа, од старине означавала је почетак живота (већ код Омира налазимо о њој спомена). Бијела ружа и љиљан символички престављају наравствену чистоту и непорочност (Методије 4. IV. в. Зугароз. IV. 6.), због чега се и слика често Пречиста Дјева Марија са љиљаном у руци, или са вијенцем од љиљанова цвијета на глави. Црвена ружа, по причању на истоку, постала је ушљед првог крвопролића на земљи. стога је она символ мука и страдања. Рузмарин, зимзелен, бршљан, мирта, оморика и јела су растиње, које је вјечито зелено, због чега су њима и китили гробове умрлих у знак трајног живота и љубави, која се простире над умрлима. Сликање мирте налазило се често и на старохришћанским посмртним споменицима. Кипарис, који никад не губи лишћа и не труне, по Амвросију Миланском (Гп Р§а1. 118. ср. К. Е. I. 342.) и св. Григорију Богослову, јесте слика праведника, који се учврстио у благодати Божјој. За то он и јесте символ живота, који се никад не гаси. Ловор је од увијек био символом славе и побједе. Лишће и грање ловорово били су у великој употреби код старијех Хришћана првијех вијекова. Г1о свједочанству Григорија Турског (540 595.) у његова доба метали су ловорово лишће под самртнике. На гробницама и другим старохришћаиским споменицима налазимо често насликано ловор-дрво или ловорове вијенце. Као вјечито зелен је био ловор символом вјечнога живота и будућег нагпег васкрса. И сам васкрс Исуса Христа у хришћанској символици прва три вијека сликао се са крстом, окруженим ловоровим вијенцем (Р. X. Кгаиз: СгезсћЈсћ^е с1. сћпз!;!. Кипз); I. 119. 49). Као други символ побједе била је палма. При уласку у Јерусалим дочекап је био Исус Христос као цар од многога народа и са палмовим гранчицама (Јов. ХП 13) И цар Давид пјева: »праведник се зелени као финик« — „јизкиз и<; ра1гаа Иоге1пЧ". По тумачењу ТертуЛијана, Оригена, Амвросија Миланског и Григорија Богослова палма је значила побједу над тијелом и свијетом (Кгаиз: 0Нг!811. Кипз(;. I. стр. 119. 48.). У апокалипсису св. Јована Јеванђелиста (VII. 9) видимо мученике, како долазе пред престо Божји са палмовим гранчицама у руци. Израз »палма мука« — „раћпа тагкупг' често се налази у диптисима, мученичким актима и мартирологијима (Кгаиз. Т. 11у) Врба је такође у употреби при хришћанском богослужењу. Она нас потсјећа на врбе, о којима Јевреји пјеваше, сјећајући се свог Сиона (псал. 136. СТ. 1 2 »НЛ КЕрК1ИЈСК ПОГјИД^ (ГШ ШЕ^ГН^О.Иг ОЈГЛНМ НЛША«), Врба, КаО ДрВО КОЈв најраније креће, јесте символ васкрса и новог живота и употребљава се у нас на Цвијетну недјељу у мјесто палмовог дрвета. Из свега реченог јасно је, како је поникао у нас обичај украшавати наше умрле дрвећем и цвијећем. У томе — држимо —■ да неманиче га цркви противног, тијем вигпе, што и сама св. црква наша православна допушта у неким приликама употребу цвијећа и дрвећа, као на пр. украшавање Крста Господњег босиљком и цвијећем о 1. августу, на празник Крстова дана (14. септ.) и у недјељу Крстопоклону; па врба о Цвијетима, трава и липово грање о празнику Духова.