Источник

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 121

На жалост обичај тај, да се употребљава цвијеће и растиње при погребу умрлпх, на неким се мјестима посве изопачило, јер се мјесто природног цвијећа употребљавају вијенци од метала, што никако не одговара идеји о бесмртности, него је више демонстративно исказивање поштовања заслуга — можда и сумњиве вриједности — онога умрлога. Такав обичај ваља свијем силама сузбијати, те се ограничити на вијенце од свјежа цнијећа и другог растиња. (исп. Сводб Указ. и Зам^ћт. 1899. стр. 359.). -МФМХигијена и хришћанство. (Свршетак.) IV. Нећемо се дуже бавити претресањем многих других порока дугае човјекове да докажемо њихов штетни уплив како на здрављз душе, тако и тијела човјекова. Нама се чини, да је претресање једне гордости сасвим доста да се разјасне основни елементи хигијене духа а и да се докаже, да се прописи хришћанске религије у томе погледу сасвим слажу с хигијеном душе и тијела човјечјега^ с оним основима те хигијене, којима се баве љекари и психијатри. Као што је познато, ка самим елементарним а уједно с тијем популарним истинама жнвотнога иокуства односи се свеопће убјеђење, да је душевни мир најбољч услов не само тихичкога веК и тјелеснога здравља Но душевни је мир доступан само ономе човјеку, који влада с највипшм кардиналним елементима хришћанске љубави, а наиме таким врлинама, као гато је кротост и смјерност. Истина, тај хригаћански мир није онај хладни стојички мир, који граничи са индиферентизмом, с неучегаћем на пр. у тузи ближњега и т. д. Напротив, хригаћански дугаевни мир јест уједно и спокојство и енергија у исказивању вигаих својстава хригаћанске љубави. То је она.ј мир, којега даје Хришћанину сам Христос. »ПјНиднтг ко лш -б... н Лзту оупокбк> км... В03 .ИИТЈ нго .иое 11 (1 ;а И Ц ||8ч ИТ!ГА ш ЛЈ1Н1' нео изт1 61/ик кротокт* И г/ииржт! КрДЦ !/ик, И ШкрлиуТ! ПОКОИ д^шл .и-ћ кишн . ић . Исо нго /ио! к .мго, и е ()!/ иа /ио( л!гко (Мат. 11, 28—ВО). Ево алфа и омега пајвише хигијене човјечје душе и не само душе већ и тијела!!.. У самој ствари, гато је то »иго« Христово? То је без сумње »кротост« и »смјерност«, и то је »иго« заиста »благо«, јер, наоружавгаи се њим, ми тијем олакгаавамо нага живот (»кр!/ил /игко«), И заиста, у умној, на пр. сфери дугае човјечје кротост и смјерност јесу услови објективнога и беспристранога мигаљења. С његовом јакости логичких операција свргаује у вигаем степену лако, течно и спокојно. У самој ствари, сви афекти духа ругпе спокојни и озбиљни ток мисилаца, кад код дугаевног мира и покоја нема мјеста експанзивности у области мишљења. Истинито научни и пјеснички творачки дух има своје сједиште не у афектима душе, јер сами нагони творачкога духа, сва духовитост научне, философске мисли није узрок, већ резултат необично вјернога и тачнога нримања утисака, како спољагпњега свијета, који нас окружује, тако и унутрашњега мира нашега дугаевнога и духовнога живота, ради чега је нужна извјесна бестрасност, чистоћа, провидносг и спокојство примајућих апарата наше дугне. И слично ономе, као што тачпост фотографских објектива зависи од чистоће и тачности негатива, од осјетљивости