Источник

Отр. 148

источник

по духу. Свијет на челу с кнезом овога свијета и царство Божје не могаху постојати заједно; одатле непријатељство, одатле прогањање вјере и добродјетељи. Но нема ли и сада у њедрима хришћанства много чега, што му је противно по духу, што му је душманско по правцу ? Не даје ли о себи живота и сад дух невјерства и безбожности ? Не води ли с њим борбу хришћанин ? Не говоримо о нехришћанским земљама. У срцу хришћанства — гдје је дух вјере у Христа и љубави к ближњима? Погледајте! Ено људи, који не вјерују у божанско достојанство и спасоносне заслуге Спаситељеве. Он за њих није Вог, него обичан човјек, ма и велики учитељ морала. Ено других људи што вјерују у Христа, али не вјерују у цркву што ју је Он на земљи основао. У шљепилу ума свога они хоће сами да тумаче закон Христов, сами непосредно долазе у општење са Христом. За њих је сувишан авторитет цркве, њезине тајне, њезина наука. .. То су удови откинути од тијела и посвећени смрти. . . Ено трећих, који су се сами отцијепили од цркве због писмена и обреда, и који су јој кепријатељи и мрзе је! Колико је њих јеретика, секташа, мудрих лажиучитеља овога вијека! Но то су све људи, који се отворено примају за непријатеље православља. А међу онима, које држимо за праве хришћане, који вјерују у Христа и покоравају се његовој цркви, зар нема људи са захтјевима и обичајима противнима јеванђељу и цркви, више људи „овога свијета", него ли „духа Христова" ? Мало ли је међу нама људи, који по ријечима апостоловијем „Еога испок-кдВготт^ к г кд'кти, л д-ким ишефВтсл еги>" (Тит. 1. 16.)? То су хришћани само на језику. Они знаду правила хришћанства, али у животу се не владају по тим правилима, него по правилима и обичајима често против г ним јеванђеоској науци. Клањају се науци Христовој о духовном сиромаштву, о чистоћи душе, о плачу покајничком, о кроткости, о мирољубљу, о милосрђу, о , глади и жеђи правд,е, али су на дјелу горди, сластољубиви, неправедни, злопамтила и без саучешћа према ближњем. Они се дјелом одричу Христа, кога ријечима исповиједају. ■Несугласица вјере са животом, убјеђења са дјелима — то је обична у наше доба слика одречења од Христа. То је пошљедица религиознога индиферентизма и невјерства нашега времена. Који од нас неће од срца признати, да мало времена посвећује Богу, и врло, врло много свијету и његовим интересима? Ме^у онима, који се показују побожни, мало ли је њих привидно побожних? Они су побожни јер то захтијевају њихови свјетски интереси. Мало ли је тих частољубивих и хвалисавих, који само дјела доброчинства употребљавају као средство за