Источник

Бр. 5.

иСточник

Стр. 149

своје узвигаење, да се додворе власти и друштву? То су данашњи Фарисеји! Но особито је силан уплив на свијет људи, који не вјерују, који нијесу побожни, данагањих људи овога свијета. Они се ругају вјери и побожности. Нзихов дух је продро већ у средину Хришћана, њихово ругање имало је ефекта. Постало је неприлично пристојносги свијета, да се јавно вруће и усхићено, ријечју и дјелом сваким кораком и радом исповиједа Христос! Хришћанин се шта више каткад стиди, да начиии на себи знак часнога крста или да се поклони пред иконом: тога не допуштају обичаји свијета! У њему може бити да је побуда за молитву, али он не иде у храм; често полажење цркве људи овога свијета држе за лицемјерство. Хригаћанин скрива своје убјеђење срца, стиди се да га искаже у безбожном и нескромном друштву бездуганих безбожника он се стиди, да буде пред очима ово свијета оно, гато је дужан да буде т. ј. прави и православни хришћанин. Он се онако исто као и фарисеј Христова времена највигае брине, да се покаже пред људима такав, да може заслужити њихову похвалу, и за то навлачи маску њиховога невјерства. Тако људи овога свијета својим упливом гатетно дјелују на вијерне. Њиховим упливом дух свијета све вигае промиче у живот хригаћанскога друштва. Сугатина хригаћанства је у љубави. Па ипак реците, да ли ово начело руководи у данагањем животу све и сва? ЈБубав рађа мир: мир унутрашњи, душевни, основан на мирној савјесги, мир братски међу суграђанима и мир међународни, који веже народе разнога племена везама добрих жеља и узајамне помоћи. Но погледајте, има ли тога мира у нама и изван нас! ? Загледајте из ближе, шта је у вама. и виђећете непрестану борбу двају начела: доброга и злога, борбу начела хригаћанскога и начела овога свијета. Ви хоћете да чините добро, но користољубље смета вагаем доброчинству. Ви хоћете да љубите и непријатеље ваше, по повијести Спаситељевој, и да за зло вратите добрим, али се вагаа гордост буни, увријеђено самољубље зове на освету. Нема у вас ни мира у дугаи. Непрестане бриге, непрестани страх, као неко незадовољство самим собом. Јога сте млади, а већ вам је интерес за животом пао. Зар наше вријеме није вријеме општега незадовољства са свијем, вријеме болеснога, али узалуднога тражења нечега, бескрајае поћере за варком среће? Зар немају право што нага просвијећени вијек а особито младо покољење коре, да је без принципа? Погледајте свуда наоколо: свуда невјерство, сумња, равнодуганост према свему, гато је свето! Много је егојизма, много злобе, много зависти, много разврата међу људима. Идеални свијет