Источник

Бр. 5.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 151

ћујеш, али нас увијек и свуда окружују и неаримјетно савлађују. Они у давнини убијали су тијело; а данашњи трују душу, лишавају је средстава и сила за борбу и убијају. Невјерсто и безбожност — то су данашњи Нерони и Диоклецијани, с тима борити се и побијлти их, то треба да буде сврха исповједника хришћанства. Давнашњи Нерони и Диоклецијаии бјеху побије^ени вјером и љубављу мученика к Христу. У вјери и љубави средства су за побједу и над данашњим невјерством и безбожништвом. Само људи пуни вјере и који све чине с љубављу у срцу према ближњем, могу да створе велико, да остваре идеално!

Посланица св. апостола Павла — Ефесцима.

Мњењу Маркионовом не треба давати важности, јер се зна, како је самовољно поступао са текстом апостолских списа, а примједба Тертулијанова да је Маркион изврнуо МиЈит послагшце, даје право на закључак, да је Јеретик интерполирао и сам текст поздрава, на који се без сумње опире тај Ли1и8. Из ријечи блаж. Јеронима не види се никако, да су само неколицина њих држали да је носланица адресирана на Ефесце, јер блаж. Јероним просто ставља на супрот онтолошком тумачењу реално тумачење оних, по мњењу којих посланица није написана „({Цмлљ ко 6ф!с6". Са свим је невјероватно да би апостол у посланици, о којој је ријеч, отступио од обичаја свога да у поздраву тачно означи читаоце послапице. А то је тим невјероватније, што у поздраву у другим посланицама послије обап/ обично стоји ознака мјеста, камо је посланица адресирана (Римљ. 1. 7.: [^цјиж-к к'к РилЛ; Филибљ. 1. 1.: (8ш,ижт> К1 ФЧмипп^г; 1 Кор. 1. 1.: фркки Бож'нн г8ш,ж к-к КоринО^; 2. Кор. 1. 1.). Кад Хофман вели, да у другим посланицама тоГ? обасу, или хгј оиатј, са најближим одређењем мјеста гђе су читаоци, не дијели као у горњем случају двају најтјешње међу собом свезаних предиката, који карактеришу стање читалаца, без сумње да не ствара тијем за егзегету битне потешкоће. Заиста »[Јдтмлг [ЈЦмлп, ко бфк-6« -— то је општа ознака читалаца посланице т. ј. посланица је написана за ефеске хришћане; а даље ријечи: »к-брни/н-к ш Хркт-б 1нгУс6« поближе означују те читаоце: Апостол пише ефеским хришћанима, о којима не сумња, да су вијерни предатој им науци о Христу. Тешко је да богме објаснити, за што су у старим рукописима, којима се служио св. Василије велики, испуштене биле ријечи 'еу 'Есрваср. Може бити, да овђе имамо посла са простом омашком пишчевом, као што је у неким списима испуштено и ' еу (у Римљ. 1. 7.); с друге стране са свим је вјероватво, да то испуштање има карактер коректуре, која потјече од схваћања посланице на свој начин. У сваком случају још на веће потешкоће наилазе противници ориги-

В. Лворскш с руског провео Н. Р.

(Исагогичка црта). (Наставак.)