Источник

Стр. 172

ИСТОЧНИК

ломивши га даде им говорећи: ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен (Л. 22, 19.). — И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините мени за спомен (1. Кор. 11, 24.). Тако и чашу, по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет у мојој крви ; ово чините, кадгод пијете, мени за спомен(—25.). Лроиис.ујв се строго исиитивање самога. свбв ирије иричвшЛа: да испитује себе човјек, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије (1. Кор. 11, 28.). — Сами себе окушајте јесте ли у вјери, сами себе огледајте. Или не познајете себе, да је Исус Храстос у вама? већ ако да у чему нијесте ваљани (2. Кор. 13, 5.). Св. иричемЛе мора се иримати с одлуком, да Ле се живљвти новим животом: Очистите дакле стари квасац, да будете ново тијесто, као што сте пријесни, јер и пасха наша, закла се за нас, Христос (1. Кор. 5, 7.). — Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у трпези Господњој и у трпези ^аволској (1. Кор. 10, 21.). Духовна благодат, која се добија у св. иричешЛу: који је ;е моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему (Јов. 6, 56.). Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради (—57.) — Ово је хљеб, који сиђе с неба, не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће ва вијек (—58.). Лрвобитна црква свргиавала је иричешЛе: и осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама (Дј. ап. 2, 42.). — А у први дан недјеље, кад се ученици скупише да ломе хљеб (т. ј. да сврше тајну причешћа), Павле, у намјери да сутра дан отпутује, говораше с њима и проповиједаше им до по ноћи. Онај, који се недостојно иричешЛујв: а) крив је тијелу и крви Христовој: тако, који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој (1: Кор. 11, 27.). б) навлачи на себе суд Божји: зато су многи међу вама слаби и болесни, и довољно их умиру (1. Кор. 11, 30.). Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били (—31.). Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом (—-32.); в) суд себи јвдв и иијв: јер који једе и пије недостојно, себи једе и пије, не разликујући тијела Господња (1. Кор. 11, 29.).