Источник

источник

Стр. 173

20. Наука цркве о тајни причешЂа1. Ђасељенски сабори овако уче о тајни причешћа: а) На првом васељенском сабору исповједише назочни св. оци: „на божаственој трапези нисмо дужни просто видјети предложени хљеб и чашу, него, уздижући се умом, дужни смо вјером разумјети. да на св. трапези лежи јагње Божје, које узе на се гријехе свијета (Јов. 1, 29.), које приносе на жртву свештеници, примајући истинито часно тијело и крв његову, дужни смо вјеровати, да је то знак нашега васкрсења". б) На трећем васељенском сабору једнодушно је примљена и одобрена посланица св. Кирила александријскога Несгорију, писана од стране цијелог помјесног сабора александријског, гдје се изме^у осталог говори: „навјешћујући смрт по тијелу јединца Сина Божјега^ т. ј. Исуса Христа, и исповједајући васкрсење Његово и вазнесење на небо, ми свршавамо у црквама бескрвну жртву, и на тај начин приступамо к благословљеним тајнама и освећујемо се, причешчујући се св. тијела и чесне крви Спаситеља свију нас Христа, и примајући не као обично тијело, — не никако, — и не као тијело човјека, освећенога и сједињенога са славом по' достојанству, него као заиста животворно и право тијело самога Слова. Јер он (И. Христос), као Бог будући жив по природи, кад је постао једно с правим тијелом, учинио га је животворећим. И по томе, ма да нам говори: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове", ипак смо га дужни поштовати не као тијело човјечије, у свему слично нама, већ заиста за право тијело онога, који је ради нас и назван сином човјечијим". в) Оци седмога васељенскога сабора, да изобличе јеретике, свједочише: „Нико од труба Духа, т. ј. св. апостола и достославних отаца наших, бескрвну жртву нашу, која се свршује у спомен страдања Бога нашега и свега његовог домостројитељства, пије називао образом (г\хоуа) тијела Његова, јер они не примише од Господа да тако говоре и проповиједају, већ су слушали њега, гдје говори: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи; исто тако: који једе тијело моје и пије моју крв, у мени пребика и ја у њему: и још: узмите, једите, ово је тијело моје..., а није рекао: узмите, једите, образ тијела мога. Јасно је дакле, да ни Господ нп апостоли, ни оци никад не називаху бескрвну жртву, коју свештеници приносе, образом, већ самим тијелом и самом крви".