Источник

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 213

Па гпто се догодило? Умрли на једаипут оживи и приповједи около стојећим слијодеће: „Одмах послије смрти узеше га страшни Егиопи и одведоше га у некаква мрачна мјеста, — али се брзо појавише свијетли младићи и ослободише га испод власти мрачних сила, рекавши, да Севир, пресвитер, плаче за њим, и Господ чувши ту сузну молитву повраћа мртваца животу". Благодаривши Господу за тако чудну изјаву Његова милосрђа, Севир исповиједи васкрслога човјека, разријеши га од гријеха и удостоји св. тајана Христових. Васкрсли остаде седам дана у животу а а осмога дана премину, очишћен од својих гријеха, у нади, да ће наслиједити живот вјечно-блажени. Сви свједоци тога необичнога догађаја, разумјеше да је Севир пресвитер угодан Вогу, и да је молитва његова силна пред пријестолом Божјим. 23. Сваки човјек треба да на смртној постељи жели свима силама своје душе, да се причести св. Христових тајана. Врате хришћанине, који желиш, да се причестиш св. тајана! Видиш ли ти овај св. хљеб? Видиш ли ти чашу, што стоји на светом пријестолу? Тамо је тијело Христово, тамо је крв Христова. То је огањ божествени, који просвећује и чисти достојне, а пали и сагоријева недостојне. Не прпближуј се овамо, не долази. Најприје разријеши искреном исповиједи узе гријеховне, што спутају твоју душу. Ако си с ким у сва^и: развежи чвор свађе и измири се с ближњим твојим. Ако си увриједио кога, ако си што затајио, узео, ако држиш туђу ствар, развежи чвор увреде, врати упријеђеноме узето. Ако живиш у недозвољеној свези с ким, на саблазан многих: расцијепи тај гријешни чвор, ослободи душу ропства ђаволскога. Јер је мјесто, на којем стојит света земља\ Тај свети пријесго, коме се приближујеш, то мјесто, гдје стојиш н причешћујеш се, — јест светиња над светињом — земља, је света. Ту стоја невидљиво свети анђели и закривају своја лица од страха, трепета и побожности. (Наставиће се).

Дописи. Канонична посјета Његовог Високопреосвештенства, Митрополита Петра, у Жупањцу. У суботу, 28. маја о. г., кренуо се високопреосвештени Митрополит херцеговачко-захумски, господин Петар Зимоњић, из Мостара, да први пут обиђе своја духовпа чеда у Жупањцу, које је једно од крајњих мјеста кршне му епархије. Вријеме је било красно, а пут врло интересантан. Пењући се уз тесту, про-