Источник

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 215

омладииски орхестар, под руковођењем г. учитеља Станиглића, пропраћајући свирку и лијепијем пјевањем. У понедјељак 30. маја, Впреосвештени господин Митрополит походио је с пратњом старинску цркву на »Марковој Градини« у Мандину селу, које је удаљено по добар сат преко Дувњанског поља. Овдје је освећена водица а за тим се Архипастир с народом разговарао о народном папретку, нотребама и о свему што одржава у чистини српски православни народни живот и огњиште. У гостољубивом и задружном дому уваженог старине тежака Илије Билановића, г. Митрополит је са својом пратњом био на ручку, а око 3 сата по подне кренуо се опет у Жупањац. За вријеме свога боравка у Жупањцу Високопреосвештени је походио и нрегледао цркве, општинско и парохијално звање, српску школу; посијетивши уз то скоро и све грађанске домове. (Вриједна српска омладина са својим вођом госп. Симом Ковачевићем, а вазда у споразуму са сриском оиштином, замолила је Његово Впреосвештенство, да и сам од своје стране поради на остварењу њихове давнашње жеље и молбе, за установљење мјесне српске читаонице и књижнице, што им је Високопреосвештени обећао и одмах корак учинио). Овог дана, у понедјељак, Впреосвештени Митрополит био је на вечери код г. пароха Михаила Самарџића. Тек што је послије вечере стигао у свој сган, би поздрављен свечаном бакљадом која се из црквено-школског дворишта кренула. Напријед је у свечаном руху бајрактар носио красну српску тробојну заставу, иза које је омладииа носила упаљене лампионе и факле Свијет је врвио улицама, док та свечана поворка стаде пред станом г. Митрополита. Под руковођењем г. учитеља, стаде застава са својим хором, који одушевљено запјева омиљену пјесму »Боже братимства, љубави и слоге«. За вријеме пјевања у горњем кату отвори се прозор, на ком се појави пародна симпатија, млади архипастир. Иза краспо отпјеване пјесме српског братимства и слоге, захори се у реду бакљоносоца урнебесно клицање: »Живио наш архипастир«, »Живио госп. Зимоњић!« Одушевљени члан академске омладипе, слушалац права, г. Ристо Важић, поздравио је смишљеном бесЈедом господина митрополита. Рече, да га је народ објеручке дочекао; вријеме за припрему дочека било је додуше кратко, али ако је дочек скроман, он је из најчистијег срца и осјећаја. Народ — вели — пајвигпе полаже на доброту свога архнпастира, којега дубоко поштује и истински љуби. Затим је говорник иожелио митроносцу госту срећан сјутрашњи пут с тијем, да га драги Бог поживи на понос и дику српскога парода и свега православља, на мпога љета! Иза подужег клицања народа са главпе улице, г. митрополит се језгровитом бесједом с прозора захвалио па поздраву, обећавши, да ће, по своЈим силама све учинити за спас рода и напредак православља. Молида га народ у томе потпомогне, те, као најглавније услове те помоћи, ставља па првом мјесту међусобну слогу и љубав затим слогу и љубав са старјешинама духовне и свјетске стране. Дичи се овим мјестом и народом; вазда ће му остати најмилија успомена на овај красни састанак, сложан договор и мир. Пружа благослов светом десницом са: »Благодат и мир на све вас!« Све их поздравља, ту и на дому, и прашта се са» Збогом! Срећно ми остајте!« »Хвала ви, драга браћо моја, и лака ви ноћ«. Но архијереј је куд и камо љепше ово и говорио, ножелио и благословио, него што ове моје груди, срце, ум и десница осјећају, памте и пишу. Иза тог архијерејског говора као из једног грла захори се узвик омладине и грађанства »живио!«, а мени суза кану, није мени, него и цијелу свијету.